Након њиховог покретања чистке у Служби безбедности и Тужилаштвугодине, украјински председник Володимир Зеленски почео је да се бави политичким и параполитичким структурама у земљи.

Серхиј Власенко, украјински представник из партије Баткившчина (партије коју води позната украјинска политичарка Јулија Тимошенко), објавио је документ на својој Фејсбук страници. Реч је о (тајном) декрету о одузимању украјинског држављанства неколицини истакнутих људи, односно олигарху Игору Коломојском, бизнисмену и политичару Генадију Корбану и представнику проруске партије Доживотна опозиција Вадиму Рабиновичу.

Сличне информације су се 19. јула појавиле у бројним украјинским медијима, позивајући се на обавештајне изворе. Сама потврда није стигла из кабинета председника јер је реч о тајном указу. Такође, иако је неколико неповезаних извора потврдило потписивање уредбе, њен садржај је нејасан. Пошто се у уредби помињу поверљиви подаци о људима, такве уредбе се не објављују. Међутим, догађаји који су уследили после овог саопштења показали су да је неколицини високих украјинских званичника, међу којима и поменутој тројици, заиста одузето држављанство.

Генадиј Корбан, који је за ту вест сазнао док је био у Лондону, покушао је да се врати у Украјину. Како је саопштила полиција, запленили су "мерцедес" којим је управљао на граничном прелазу Смилница. Гранична полиција је обавестила Корбана да му је председничким указом одузето држављанство и да му није дозвољен улазак у Украјину.

Шта се десило?

Пошто је Корбан био ван земље, овај декрет му је забранио улазак у земљу, али то није случај са Игором Коломојским, па је у вези с тим украјински политичар Борислав Береза ​​поставио неколико питања. „Ако Коломојски нема држављанство, а Корбан не сме да уђе у Украјину, онда имам три питања: по ком основу је Коломојски у Украјини? Када ће бити депортован? И где?

Пошто о овом питању већ говоре опозициони политичари, а томе већ говори и ситуација на граничном прелазу, чини се да је председник Зеленски заиста потписао тајни указ о одузимању држављанства високим функционерима. Поставља се питање зашто. Пошто је Вадим Рабинович оснивач проруске странке Опозиција за живот и близак пријатељ Виктора Медведчука, јасно је зашто му је одузето држављанство. Код Корбана и Коломојског ситуација је много сложенија и дубља.

Формални разлог за одузимање држављанства свега наведеног било би добровољно стицање држављанства друге државе. Према закону о држављанству, такав поступак је довољан разлог за одузимање украјинског држављанства. Сва тројица поменута, осим украјинског, имају и израелско држављанство, а Коломојски има и кипарско држављанство.

Пошто Украјина има пету по величини јеврејску заједницу у Европи и дванаесту у свету, не чуди толики број утицајних људи јеврејског порекла. 2012. године у Дњепру, одакле су Коломојски и Корбан, отворен је Центар Менора, вероватно један од највећих јеврејских центара на свету.

Игор Коломојски

Најпознатије име на листи је олигарх Игор Коломојски. Коломојски је типичан симбол олигархизације Украјине деведесетих. У транзицији из социјализма у олигархијски капитализам који је погодио постсовјетске области, Коломојски је постао један од најбогатијих људи у Украјини. Један је од оснивача конгломерата „Приват група”, са седиштем у Дњепру, који поседује Приват банку – највећу комерцијалну банку у Украјини.

Поред тога што је највећа комерцијална банка, она је једна од ретких преосталих банака у Украјини која није у страном власништву. Поред тога, „Приват група” контролише скоро целу металуршку индустрију у Дњепру. Има 42% (што га чини највећим акционаром) УКРНАФТА, највеће компаније за вађење и прераду нафте и природног гаса у Украјини. Према Форбсу, Коломојски вреди милијарду долара. Ипак, процењује се да је највеће богатство имао 2010. године, када је имао 6,2 милијарде долара.

Свој утицај је годинама користио у политичким борбама у Украјини. Након завршетка другог мандата председника Кучме, Коломојски се супротставио Виктору Јануковичу и његовој Партији региона. Они су дали одређену подршку тадашњој проевропској опцији коју је предводио Виктор Јушченко. Међутим, Коломојски је углавном гледао своје интересе, а у каснијем сукобу два табора у наранџастој коалицији, понекад је подржавао Јушченка, а понекад Тимошенкову.

Поред тога, Коломојски је био и привремени гувернер Дњепропетровске области, 2015. разрешио га је председник Порошенко.
Тако је на последњим председничким изборима Коломојски одиграо важну улогу. Био је далеко од ривала председнику Зеленском и актуелној влади. Реч је о личности која је практично утрла пут будућем председнику.

Огроман медијски простор

Коломоски је власник и телевизијског канала 1+1, који је емитовао серију Слуга народа, у којој се и сам Зеленски појавио у својој председничкој кампањи. Подршка Коломојског и људи око њега није била ограничена на огроман медијски простор. Кадрови из тог олигархијског окружења од почетка су били интегрисани у кампању, а касније су неки ушли и у парламент.

Мотивација олигарха да подрже Зеленског била је специфична. Бивши председник Порошенко одлучио је да национализује Приват банку 2015. године, а Коломојски није могао да дозволи да Порошенко поново постане председник. Поред тога, у априлу 2019. ФБИ је покренуо истрагу у којој су учествовали Коломојски и неколико других украјинских бизнисмена о њиховим пословима у Западној Вирџинији и Охају. Амерички суд је рекао и описао како је Коломојски користио своју контролу над Приватном банком да пребаци новац из Украјине у САД преко лажних компанија и офшор рачуна.

Генадиј Корбан

Слично Коломојском, Корбан је такође „пост-совјетски хибрид“ бизнисмена и политичара. Док је Коломојски био гувернер, Корбан је био његов заменик. Али веза са Коломојским ипак сеже мало даље у прошлост. Корбан је деведесетих година прошлог века постао пословни партнер Коломојског. Корбан је 1990. године именован у надзорни одбор УКРНАФТА, компаније у већинском власништву Приват групе.

Његово богатство се процењује на 55 милиона долара. 2015. године основао је локалну партију УКРОП, која је била опозиција Порошенку. На републичком нивоу, странка нема велики значај, али је на локалним изборима освојила већину и Борис Филатов је постао градоначелник Дњепра. Корбан је, наравно, близак пријатељ градоначелника Бориса Филатова. Генерално, и једни и други владају градом.

Недуго након избора, завршио је у истражном затвору након драматичних рација у канцеларијама УКРОП-а широм земље у којима је учествовало око 500 службеника Службе безбедности, за шта је Корбан окривио Порошенка, са којим је у то време био у јавној свађи. Вероватно је хапшење Корбана било наставак сукоба између Порошенка и Коломојског. Као део групе окупљене око Коломојског, придружио се кампањи Зеленског, али је то учинио и из личних разлога, како би Порошенко изгубио на следећим изборима.

Однос председника и локалне власти у Дњепру

Од када је Зеленски дошао на власт, локална власт у Дњепру има прилично тежак однос са кабинетом председника. Филатов је 2019. поставио ултиматум, запретивши да ће напустити место градоначелника ако Централни мост у Дњепру не буде завршен. Уследили су увиђаји у Градској кући и увиђаји полицијских службеника у циљу контроле буџетских средстава.

Кабинет председника и локална власт на крају су успели да нађу заједнички језик. Од почетка рата Корбан и Филатов су предводили одбрану подручја. Тиме су додатно ојачали своје позиције у тој области. Али то није главни разлог овог сукоба.

Недавно је америчка конгресменка украјинских корена Викторија Спартц позвала шефа кабинета председника Украјине Андрија Јермака у време обавештајне кризе која се догодила у Украјини, када је председник Зеленски сменио шефа Службе безбедности Украјине. и његов дугогодишњи пријатељ. Она је то назвала "дугорочним унутрашњим проблемом" и практично позвала на његово решавање.

У кабинету председника сматрају да је позив уследио након што су Корбан и Филатов лажно обавестили конгресменку. Конгресменка је у добрим односима са Филатовим, а ову тезу је изнео и саветник шефа кабинета председника Алексиј Арестовић.

Одузимање држављанства

У интервјуу украјинским медијима, један од чланова блиског окружења председника Зеленског рекао је: „Не ради се о одузимању држављанства. Тај поступак не постоји. Ради се о раскиду. Другим речима, може доћи до обнове“.

Због сложености украјинске бирократије, тајновитости указа, као и могућности отвореног сукоба, указ не изгледа као потпуно отворена одмазда, јер су поред Коломојског и Корбана, још неки мање познати људи су остали без држављанства. Пример је поменути Вадим Рабинович, који нема никакве везе са овом „осветом“. Тврди се и да је у тај круг без држављанства упао и један представник из редова владајуће странке.

Текст је преузет са хрватског "Индекс“ коментар је новинара Ивана Човића.