Очекујући да Бела кућа одобри употребу ракета дугог домета против циљева у Русији, европске дипломате кажу да званични Кијев треба да буде реалистичнији у погледу својих војних циљева.

Амерички председник Џозеф Бајден и британски премијер Кир Стармер ће вероватно дати „зелено светло“ Владимиру Зеленском да гађа Русију ракетама дугог домета на сутрашњем састанку у Белој кући. САД и други западни партнери до сада су се противили тој одлуци због забринутости да би изазвала директну конфронтацију између НАТО-а и Москве.

Упитан да ли ће Сједињене Државе укинути ограничења на украјинску употребу оружја дугог домета у рату против Русије, Бајден је рекао да његова администрација „сада разматра то питање“.

С друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је јуче да је одлука вероватно већ донета. А сада се, како каже, води кампања у медијима како би се озваничила већ донета одлука:

„Истовремено, настављају се покушаји САД и европских земаља да се дистанцирају од умешаности у украјински сукоб. Мислимо да то не функционише – истакао је он.

Шеф Стејт департмента Ентони Блинкен, који је јуче допутовао у Кијев заједно са британским министром спољних послова Дејвидом Ламијем, није одговорио да ли ће Вашингтон дозволити Кијеву да користи ракете дугог домета АТАКМС и „Сторм Схадов” за нападе дубоко у територије Руске Федерације, рекавши да у овом питању долази у обзир неколико фактора.

Пре одласка у Кијев, Блинкен је у Лондону рекао да ће разговарати са Зеленским и другим званичницима о војним циљевима Кијева и начинима на које би Вашингтон могао да помогне.

Русија се спрема да жестоко узврати

Из Москве је већ стигло упозорење да ће, уколико се жеља Кијева испуни, Русија морати да одговори снажнијим и разорним оружјем:

„Вашингтон и друге европске државе постају учесници рата у Украјини. Обраћајући се Сједињеним Државама, Немачкој, Француској, Енглеској са захтевом за испоруку далекометног наоружања, ракета и друге технике и узимајући у обзир нападе на руску територију, Зеленски је учинио да те земље постану директни учесници сукоба у Украјини. написао је председник руске Думе Вјачеслав Володин на Телеграму.

У ситуацији када, како тврди Сергеј Шојгу, секретар Савета безбедности РФ, Украјина свакодневно губи 28 квадратних километара територије, иза кулиса Кијев је под све већим притиском да смисли „план Б” за даљи рат са Русијом.

Дипломатски притисак на Кијев да смисли реалнији „план Б“

Како пише Вол стрит џорнал, како воља да се настави војна помоћ Украјини јењава, САД и одређене европске земље све више притискају Кијев да формулише кредибилан план шта може да постигне ако се рат настави следеће године.

Амерички и европски савезници настављају да подржавају дугорочни циљ украјинског председника Владимира Зеленског да потисне руску војску са целе украјинске територије. Али с обзиром да подршка јавности на Западу опада и да Украјина споро напредује у освајању територије, неке европске дипломате кажу да званични Кијев треба да буде реалнији у својим војним циљевима.

Блинкенова посета Кијеву стога долази у деликатно време за Украјину, усред пада подршке за наставак финансирања рата на Западу и почетка украјинске зиме. Упркос војном упаду у област Курск, Москва и Кијев су сигнализирали да су отворени за прекид ватре.

Немачки канцелар Олаф Шолц и Зеленски сложили су се да је потребна нова мировна конференција на којој ће учествовати и Русија. Москва није одбацила ову идеју као неуспели самит у јуну у Швајцарској, на који није позвана. Русија ће бити спремна да разговара о могућем месту састанка за решавање украјинског сукоба када буде схватила о чему ће се тамо разговарати, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Дипломатски притисак на Кијев да смисли реалистичнији „план Б“, који би отворио пут за преговоре са Русијом, долази пре одласка Зеленског у Сједињене Државе. Он је обећао да ће током свог учешћа на Генералној скупштини Уједињених нација представити оно што је назвао „план за победу”. Зеленски је напоменуо да жели да се састане са председничким кандидатима Доналдом Трампом и Камалом Харис како би добио њихову подршку. Али још увек није јасно да ли ће бити састанака са њима.