Трансмедијски и трансдисциплинарни пројекат „На ивици” аутора Гоце Наневског и Доријана Јовановића, који садржи неколико просторних сегмената целине распоређених у изазовном амбијенту Цифте Хамама, биће отворен 10. септембра у 20 часова. Изложба ће бити постављена до 27. септембра, а кустос је др Ана Франговска, кустоски саветник.

– Издвојени делови, који чине целину, изведени су у разним техникама и медијима који се, на неки начин, међусобно преплићу, превазилазећи границе чистих медијских приступа у стварању концептуалног конгломерата чулних агломерација. Укључују различита искуства и знања из више дисциплина, преплићући уметничке позадине са политиком, социологијом, антропологијом, механиком, електроником, звуком, покретним сликама, перформансом, импровизацијом итд.

„На ивици“ је ангажована контекстуална реакција на друштвено-политички хаос, који свакодневно живимо пошто смо земља у транзицији. Бави се и дневнополитичким питањима, али на првом месту је социолошки аспект, међуљудски односи, генетски код „малог” или „великог” човека, начини живљења... Наневски и Јовановић, заправо, спроводе социјални конструктивизам, који се користи у социологији и према коме стварност није урођена већ друштвено конструисана кроз језик, симболе и заједничка значења. Отуда кроз свој пројекат „На ивици“ конструишу, деконструишу или реконструишу друштвене реалности. Они преиспитују или критикују ове конструисане реалности, истичући начине на које се обликују друштвене норме и вредности.

Све почиње видео-снимком, по коме је насловљен цео пројекат, који говори о апсурдности политичких обећања за бољи живот, за разлику од реалног живота наше свакодневице. Одавде се одвија „клопчето“, па наставља да се бави колективним или појединачним причама, стварањем ритуала из свакодневних баналних активности, какофонијом између шанта и авангарде, граничним позицијама уопште, и све ово испоручено кроз многе призме и слојеве.

Њихова дела могу се тумачити и кроз аспект Бодријарових и Фукоових теорија, односно кроз концепт „хиперреалности“ или концепт „надзора“. Бодријар истражује како медији и симулације замењују и искривљују стварност, посебно у контексту потрошачке културе и савремене уметности. Бодријарова теорија у пројекту „На ивици“ углавном се види у критици медијске засићености, конзумеризма и замагљивања стварности и репрезентације. Фоуцаулт-ова теорија, с друге стране, истражује како моћ функционише кроз дискурсе (системе знања) и како уметност може да одражава и одупре се овим структурама моћи. Његове теорије надзора, дисциплине и биополитике су аспекти који повезују пројекат "На ивици" са критиком система контроле и ауторитета.

Инсталација, видео и вокални перформанс „На ивици релативности“, покретне слике са друштвеним експериментом „Антропосфера – На ивици среће“, видео „На ивици(и)“, инсталација „На ивици нуле“, видео перформанси и објекти „Рекет“ и „На ивици мисли“ или комплексна инсталација са видео пројекцијом „На ивици изградње – Револуција ће бити телевизијска“ и многи други сегменти укупног пројекта критикују или оспоравају друштвене норме и структуре моћи. , истражују друштвене идентитете и како се они конструишу или перципирају, укључују заједнице, примењују идеју као облик друштвеног коментара или активизма, размишљају о свакодневном животу и стању човека кроз социолошко сочиво.

Овакви пројекти, који инкорпорирају социолошке перспективе, изграђени вештином, истанчаним уметничким сензибилитетом и духовитошћу/генијалношћу у критичности ауторског тандема Наневски-Јовановић, изазивају размишљање, изазивају перцепције и подстичу друштвене промене – написала је др Ана Франговска.

Доријан Јовановић је рођен 1969. године. у Београду, Р. Србија. Године 1974 преселио се у Скопље где је завршио основно и средње образовање и где је 1987 уписао студије рачунарске технике и информатике на Универзитету „Св. Ћирила и Методија“. Студије је завршио 1994. године, а у периоду 1993-1994. био је на једногодишњој размени у САД на Бард колеџу, где је студирао компјутерску музику, електронско извођење и специјални музички програм „Мусиц Програм Зеро” под менторство Бена Борета (Бењамин Боретз).

Музиком је почео да се активно бави још од средње школе и од самог почетка у правцу коришћења студијске технологије као креативног алата за композицију. У ту сврху конструише различите уређаје који се користе у процесу снимања (мали миксери и ефекти) и ствара услове за вишеканално (кућно) снимање већ средином 80-их.

Прву групу формирао је 1989. „Плаваисе”, која је врло брзо (1990.) прерасла у лажно-џез групу „Сет” (данас „Сетстат”). Од 1993. године почиње пројекат „Стринг Форцес“ (Стринг Форцес) који је 1995 прераста у активну групу са којом ради до данас и са којом има пет студијских албума, један ЕП и пет ливе албума.

Почетком 2000-их почео је да истражује македонску чалгију као посебан облик у македонској традиционалној музици, студирао је свирање ута и такође је почео да истражује сличне (чалгијске) традиције у музици Блиског истока: турску, арапску, персијску. Године 2004 учествовао у формирању композиције „Калдрма” са којом је реализован албум 2004. године.

2006. године, заједно са члановима оркестра Пеце Атанасовски, организовао је школу чалгије са гостујућим предавачима (за инструменте) из Палестине/САД, Холандије и Турске и, наравно, Македоније. Са полазницима из школе 2008. почиње ансамбл „Цхалгиа Соунд Систем” који је настао са циљем очувања и наставка чалгијске традиције у Македонији. Са овом групом ради до данас и иза себе имају два албума и још један у припреми. У сличном правцу је дуо Добрила и Дориан, композиција настала током пандемије која македонску традиционалну музику одводи у потпуно нове правце и посебно је препозната ван Македоније по својој иновативности. Са овом поставом до сада је објавио два студијска албума („Апокриф“, 2021, „СЈФ Рецордс“ и „Пиле шарено“, 2023, „СЈФ Рецордс“).

Године 2006 неформално почиње са соло пројектом под називом Акиотомиц у којем комбинује разна шира интересовања: електронску музику, импровизацију и видео перформанс. Уз овај пројекат, иако је пре свега реч о пројекту са фокусом на извођење уживо, постоји један албум и два ЕП-а (ЕП), последњи са визуелним уметником Стефаном Шашковом. Због специфичности израза, Акиотомик је често део мултимедијалних радова/изложби/инсталација. Неколико њих је у сарадњи са уметником-вајаром Дејаном Спасовићем, две мултимедијалне изложбе („Освежавање сећања” 2013. у Београду и „Непознате непознанице – увод у мистерије”, представљене у павиљону Републике Србије у Милану Тријенале дизајна) са кустосом Иваном Манговом из Београда, Р. Србије, као и амбијентална изложба „Купање” са визуелним уметником Стефаном Шашковим крајем 2023. године.

Године 2021 за рад у оквиру традиционалне музике од „Светске музичке асоцијације” Србије добија награду „Ратник Малиша Драшкоци” за посебан допринос развоју светског музичког израза у региону.

Гоце Наневски (1974), рођен у Скопљу, дипломирао је 1996. године на УКИМ, Факултет ликовних уметности - Скопље, у класи проф. Васил Василев, а 2002. године магистрирао на истом факултету. Од 2004. године запослен је на ФЛУ на УКИМ Скопље, редовни професор на Катедри за скулптуру и трансмедијска истраживања. Од фебруара 2023. године је продекан за финансије ФЛУ. У периоду 2012-2016 био је продекан за наставу.

Обим његових уметничких интересовања обухвата широка интердисциплинарна истраживања у области морфологије скулптуре, инсталације, предметне и скулптуре великих размера, кинетике, звука, амбијента, фотографије, перформанса и видео уметности.

Група је излагала у Кавадарцима, Скопљу, Кошицама, Битољу, Приштини, Торину, Лисабону, Сарајеву, Цетињу, Бакуу, Минхену, Загребу, Каиру, Њујорку, Бриселу, Варни, Ксантију, Велесу, Прилепу, Лос Анђелесу, Калдаш да Рајњи, Трсту , Торес Ведрас, Цонстанце и многи други.