Прозападна председница Молдавије суочава се са тешким изазовом да задржи своју функцију, иако је освојила далеко највише гласова у првом кругу председничких избора.

Маја Санду, која је пре две недеље освојила 42 одсто гласова, у другом кругу се суочава са бившим јавним тужиоцем Александром Стојаноглом, који је у првом кругу освојио једва 26 одсто гласова. Али Стојаногло рачуна и на гласове Молдаваца који су се у првом кругу определили за остале проруске кандидате. Тумачећи резултате првог круга и анкете, аналитичари указују да је Санду већ достигла свој максимум и да има веће проблеме да привуче још осам одсто бирача од Стојаноглуа да добије дупло више гласова него пре две недеље.

Педесетдвогодишњи бивши саветник Светске банке чврсто је одлучан да поведе бившу совјетску републику на дугом путу ка чланству у Европској унији, посебно након што је Брисел у јуну потврдио отварање приступних преговора. С обзиром да се чак 60 до 80 одсто Молдаваца у недавним анкетама изјаснило да се залаже за будућност у ЕУ, очекује се да ће то потврдити и њена убедљива победа на изборима. Али и у првом кругу се показало да се Санду суочава са добро организованом опозицијом, због чега није успела да добије 50 одсто гласова за победу у првом кругу. Председнику није помогао ни тактички потез да се избори повежу са необавезујућим референдумом о уграђивању европског опредељења у Устав. Референдум је прошао тесном већином од само 10.564 гласа, али је Санду резултате поздравио са разочарањем и притужбама да је опозиција масовно куповала гласове, уз подршку „спољне силе“. У кампањи, Сандху је описао свог противника као „тројанског коња“ баченог у трку да заштити спољне интересе.

Стојаногло је кандидат Социјалистичке партије, која се традиционално везује за Москву. Био је један у низу проруских кандидата, као део стратегије против елиминације једног кандидата. Стојаногло је у кампањи рекао да ће се залагати за чланство Молдавије у Европској унији, али и да ће развијати односе са Русијом, зарад националних интереса. Он је најавио да ће се борити против „подела које је направио Санду”, да ће се залагати за зближавање са сепаратистичким регионом Придњестровља и да ће се лично састати са руским председником Владимиром Путином.

- Годинама нисам имао контакте са званичницима у Русији, ни телефоном, ни тајно, на састанцима, било где - рекао је Стојаногло.

Санду је, међутим, поновио тврдњу од пре две недеље да је Илан Шор, који се крије у Русији како би избегао издржавање затворске казне у Молдавији због крађе милијарду долара из банкарског система, организовао подмићивање 1 бирача у Молдавији, што је скоро 300.000. одсто бирачког тела.

Уколико таква шема заиста постоји и ако се иза њега удруже Молдавци који су гласали за друге проруске кандидате у првом кругу, Стојаногло би у другом кругу могао да се нада око 850.000 гласова. Санду је, поређења ради, у првом кругу освојио 650.000, уз излазност од 50 одсто, такође подстакнут паралелним гласањем на референдуму.

Аналитичари истичу да се Санду упркос мешању суочава са заиста великом опозицијом у Молдавији.

Раду Бурдујја из Евроатлантског института за изградњу капацитета тврди да „бирачи сматрају да је Санду монополизовао агенду ЕУ“, одбацујући друге про-ЕУ политичаре. То, уз мешање, објашњава тесну маргину на референдуму, иако више од 60 одсто грађана подржава ЕУ интеграције.

- Идеја референдума је била да се то искористи за добијање више гласова за Сандуа. У ствари, десило се супротно, лош рејтинг њене странке ПАС угрозио је референдум - оцењује Бурдуја.

Политички аналитичар Виталиј Андријевски додаје да ће могући успех Стојангола створити добру основу за победу проруских партија на парламентарним изборима у пролеће ове године.