Борбе у Либану и Гази, Израелу и Ирану на ивици свеопштег сукоба – постоји ли сигурно место за цивиле?!
Рат између Хамаса и Израела почео је данас пре годину дана нападима на Израел из Појаса Газе. И како се испоставило, то је највећи војни сукоб на Блиском истоку од Јом Кипурског рата 1973. године. До краја септембра умрло је више од 43.000 људи, укључујући 41.431 Палестинца.
У раним јутарњим сатима 7. октобра прошле године, неколико хиљада припадника Хамаса упало је из појаса Газе у двадесетак кибуца дуж границе са Израелом. Упркос копненој, морској и ваздушној блокади, припадници Хамаса изненадили су израелске снаге безбедности. Убијено је 1.200 цивила и припадника војске и полиције, а 250 одведено у Газу.
„Таоци су остављени да умиру, да умиру полако. Како да издржим? Само не знам како да се носим са тим више. Таоци су оковани, мучени, изгладњивани, пребијани. „Видела сам то поред нас“, рекла је. је Авива Сигел, која је једна од ослобођених талаца.
Израелске снаге су објавиле мобилизацију, а премијер Бењамин Нетањаху објавио је рат Хамасу. Војска је ослободила кибуце у уличним борбама и започела масовно бомбардовање Газе. Крајем октобра почела је копнена операција у енклави.
Краткотрајно примирје у новембру довело је до ослобађања 105 талаца. У међувремену, израелска војска ослободила је осам талаца, а 33 су убијена у Гази.
„То је нека прекретница за многе ствари. Зато што сам узет као талац, што сам изгубио дом, што сам изгубио мужа, за којег заправо нисам знала да сам изгубила два месеца. Ситуација је и даље веома тешка“, рекао је Лиат, такође један од ослобођених талаца.
Према израелским властима, 97 талаца се и даље налази у заробљеништву у Гази. Највећи градови у овој енклави потпуно су уништени израелским бомбардовањем. Више од 40.000 Палестинаца је погинуло, а међународне организације упозоравају на све сложенију хуманитарну ситуацију. У међувремену, дипломатске иницијативе нису дале резултате, а сукоб се прелио у Либан са потенцијалом за регионални рат.
"Нормално се није вратило и наши животи никада неће бити исти"
О томе је говорио Адел Ример, аутор блога Живот на граници Газе, Тхе Тимес оф Исраел Јуроњуз. Кибуц у коме се налази је још увек затворена ратна зона.„Данас смо дошли на специјалну прославу прве годишњице, али нам не дозвољавају да живимо овде. Седамдесет посто људи живи у становима и стамбеним зградама у Бершеву, 30 посто је и на селу, али не, нормалност се није вратила у наше животе и никада више неће бити исти. Много људи смо изгубили средства за живот, уништене су куће, њиве, петоро људи је отето из нашег кибуца, петоро је убијено, 30 кућа је уништено и ми у овом тренутку. морамо да кренемо од нуле и хоћемо, бићемо бољи, јачи, већи и вратићемо се да живимо овде, али не знамо када“, рекла је она.
Међу жртвама су и они које је познавала, а додаје да је већина људи које је познавала у Гази отишла годинама уназад.
„Ови људи нису само бројке и трагично је да је толико невиних људи у Гази погођено свиме, али је њихово вођство криминално. Користе их као живи штит и узрокују жртве међу својим људима. То је добро за Хамас и они их користе као пионе, баш као и ми и то је свакако застрашујуће. Увек смо нудили мир нашим суседима и још увек желимо мир са свима који желе да буду у миру са нама.
Он је додао да се 101 талац и даље налази у заробљеништву у Гази. Многи су, нажалост, мртви.
„Међу њима су и неки моји блиски пријатељи. Морају бити ослобођени, морамо их вратити њиховим кућама. „Нећемо моћи да наставимо, Израел неће моћи да настави све док не вратимо све наше таоце“, каже она.
„Данас у Гази нема безбедног места за цивиле“
Извршни директор хуманитарне организације Центар за цивиле у сукобу Хишем Хатруи рекао је за Еуроњуз Србија да су сви свесни да је прошло годину дана од почетка рата, који је почео масакром 7. октобра, што се мора памтити и Израелска страна мора одати почаст жртвама. Међутим, каже и да је реакција Израела била брутална.
„Користили су све врсте оружја. Данас у Гази нема безбедног места за цивиле. Уништавају школе, болнице и домове здравља. Људи су стално у бекству, покушавајући да нађу безбедно место. Постоје потешкоће у образовању. Најмање 42.000 деце млађе од 6 година не може да иде у школу, што ствара веома тешке ситуације за образовање, па се, нажалост, таква ситуација наставља“, рекао је он.
На питање да ли је свет пао на тесту када је реч о одговору на хуманитарну катастрофу у Гази, он каже да ово није први рат који се догодио, али оно што имамо овде је да је садашња безбедносна структура у свету пропао. да заштити цивиле.
„У Савету безбедности није било напретка да се позове на прекид ватре и да се тај прекид ватре деси. Партнери, односно савезници зараћених страна, на пример Сједињених Америчких Држава, који подржавају снаге, настављамо да их снабдевамо оружјем које се користи на страни Израела, тако да се наша организација бори против тога. „Данас је забрињавајуће јер нема наде за прекид ватре, а по потреби се појачавају одмазде са страна на терену, што опет води даљем разарању“, рекао је он.
Када је реч о ситуацији у Либану, наводи да његова организација са великом забринутошћу све прати.
„Оно што се данас дешава – 90 одсто становништва Либана живи у урбаним срединама, на мети су тешке артиљерије и пројектила, и наравно то изазива расељавање. Сваки пети Либанац је тренутно расељен. Дакле, милион и 200 хиљада људи од укупно 5,5 милиона, то су заиста страшне бројке, данас имамо цивилне куће и инфраструктуру која се уништава. „Било је напада у јужном Бејруту, густо насељеном делу града, где породице и деца имају проблема да пронађу сигурност“, рекао је он.