Све више домаћих компанија покушава да заинтересује радно способне пензионере да се поново ангажују. Неки од великих трговинских ланаца, неки превозници, безбедносне агенције, почели су да нам нуде позиције које одговарају нашим годинама, као и нашем здравственом и психофизичком стању, потврђује за Слободна штампа Станка Трајкова, председница Савеза удружења пензионера. Трајкова каже да је реалност таква, македонско становништво стари, а млади се исељавају, што, с друге стране, све више празни радни фонд.

– Не детектујемо топлу воду, овај принцип се све више примењује на Западу. Циљ нам је да у сарадњи са предузећима која покажу интересовање побољшамо материјални статус корисника пензија. У том контексту, одржан је радни састанак представника трговинског ланца „Веро“, а услове одређују уговорне стране, независно од Савеза удружења пензионера Македоније. Запошљавање ће се обављати преко агенције за привремено запошљавање, као што је запослено по уговору о раду. Радни ангажман пензионера значиће додатна примања уз исплату редовне пензије, као остварено право, а то је објављено и на нашем сајту – објашњава Трајкова.

На пример, за оне пензионере који су радно способни и доброг здравља, компанија „Веро” омогућава и ангажује пензионере, па пензионер по том уговору има 20 дана годишњег одмора и 40 радних сати недељно, плус један слободан дан. недељу дана.
Она се слаже да пензионери не могу да се баве неким тежим пословима, који захтевају већу продуктивност или добру физичку спрему...

- Трудимо се да онима који се осећају способним обезбедимо достојанствено запослење, а то значи да будемо равноправни са осталим запосленима. Рецимо, пензионер може да сређује робу, да буде на рецепцији, па зашто не би радио на каси, наравно ако се договори са послодавцем. Ова прилика за „запошљавање” највише одговара пензионерима са ниским примањима – додаје Трајкова и открива за наш лист да се са неким старачким домовима већ преговара о радном ангажовању пензионера.

– Оваква пракса „запошљавања” пензионера постоји и у другим земљама и све се више прихвата као плус програм, за побољшање материјалног стања. А код нас, пошто су и пензије мале, додатно залагање значиће побољшање не само сопственог, већ и породичног, јер је познато да су у појединим домаћинствима пензионери једини хранитељи – објашњава Трајкова.

 Да ли је у Србији поново запослено 42.000 људи?

Тешко је рећи колико пензионера ради, али према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и на основу броја захтева за поновно утврђивање висине пензије по основу наредних година стажа, процењује се да је од укупног броја пензионера 2,5 одсто или око 42.000 ангажовано по основу осигурања, што се третира као радни однос. Ипак, слободно се може рећи да више пензионера одлази на посао од тог броја.

Председник Синдиката пензионера "Независност" Милош Грабунџија каже да су многи пензионери принуђени да раде, пре свега због ниских примања, пише Каматица. Према његовим речима, углавном се ради о пословима у пољопривреди, запошљавају се као ноћни чувари, физички радници... али има и пензионера који су били на високим функцијама и ту остају и након што оду у пензију. Он истиче да је тешко утврдити колико пензионера ради јер већина њих није пријављена.

На тржишту рада најактивнији су загребачки пензионери

Скоро 30.000 хрватских пензионера је прошлог маја радило на пола радног времена, што је 21 одсто више него у истом месецу 2022. године. Ови подаци показују да до половине радног времена у Хрватској ради више пензионера него осигураника у три хрватске жупаније – Личко-сењској, Вировитичко-подравској и Пожешко-славонској, пренео је Б92.

Из године у годину све је већи број пензионера који повећавају домаћи буџет радећи и до половине радног времена, јер Влада Хрватске стално проширује круг оних који могу да раде без губитка пензије. Ово право, поред корисника старосне пензије, 2019. године добили су и они који су пријевремено узели старосну пензију, од 2021. године ово право имају грађани који примају породичну пензију, а од почетка 2022. године војници и полицајци као борачки ово право пише загребачки портал Н1.

Према истим подацима, у пензији раде они који су најдужи били у активном радном односу. Највише умировљеника ради у Загребу, њих 7.788, што је готово 29 посто свих умировљеника који раде до половине радног времена, док у жупанијама које граниче с морем ради готово 10.500 пензионера, што је готово 40 посто свих умировљеника који раде .

Најстарији босански радни пензионер има 95 година!

У Републици Српској из године у годину расте број запослених пензионера, па их сада, према евиденцији, има више од 8 хиљада, преноси Репорт.Ба. Иако је радни век провео као културни радник и на више руководећих места, за Милана Радића из Бјелине пензија није значила и крај рада. Рад у култури заменио је радом возача и радника у производњи.

И супруга повремено ради, нема сталан посао, касније сам добио децу, студенти су...“, каже Радић.

Према подацима Фонда ПИО РС, из године у годину расте број пензионера који настављају да раде након остваривања права на пензију. Фонд ПИО РС је у прошлој години евидентирао 8.053 осигураника/корисника који су запослени у грађевинарству, саобраћају, прехрамбеној индустрији и др. Као главни разлог наводе ниске пензије. Да грађани РС вредно раде и активни и у трећој години живота потврђује и податак да најстарији радни пензионер у РС има чак 95 година, пише бхрт.ба.