Роман "Зона Замфирова" од Стеван Сремац, који је преминуо на данашњи дан 1908. године, ремек је дело српске књижевности, али и интригантна тема када је у питању његово право порекло. пише "Стил".

Постоје две верзије у вези са инспирацијом иза ликова и причом романа.

Прву верзију инспирисао је Сремац из приче из које је чуо Бранислав Нушић. Нушић је био српски конзул у Приштини 1895. где се зближио са касапином Замфир Кијаметовић, отац много деце, укључујући Еуросима, чији је надимак био Зона. Удала се Максима, лихваров син Коста Гапић. Ова верзија повезује лик Зонине породице са стварним људима и догађајима који су се десили у то време.

Друга верзија сугерише да је Сремац, можда, инспирацију нашао у истинитој љубавној причи трговца Гаврило Гане Јовановић и његова супруга Зојица, ћерка нишког посластичара Хаџи Смиљан Јанковић. Гане је као веома млад дошао из села Банцарева и радио је код Хаџи Смиљана, човека од угледа и богатства. Његова ћерка Зојица је била школована – похађала је грчке, а касније немачке школе, што је изазвало тензије због социјалних разлика између ње и Ганеа.

Обе верзије упућују на занимљиве паралеле и могуће инспирације иза ликова и заплета романа „Зона Замфирова“. Без обзира на тачност, ове приче су постале део фолклора и културног наслеђа, додајући мистерију и слојевитост овом ремек делу српске књижевности. Роман је оставио трајан утисак на читаоце широм света, било да је заснован на истинитим догађајима или фантастичним причама које су тада кружиле друштвом.

Прича иза ликова, инспирација за роман Стевана Сремца, открива дубоко укорењену љубавну причу. Гаврило, познат и као Гане, и Зојица, чији је надимак Зона, били су млади заљубљени пар чија је љубав наишла на отпор због друштвених разлика. Зона је била ћерка истакнутог чорбара Хаџи Смиљана Јанковића, док је Гане потицала из сиромашнијих слојева друштва.

Љубав између ово двоје младих била је јака. Међутим, породице нису одобравале везу јер су сматрале да је њихова љубав неодржива због друштвених разлика. Покушаји раздвајања Ганеа и Зоне резултирали су драматичним догађајима у породици Јанковић, остављајући отворено питање да ли је Гане заиста киднаповао Зону или је киднаповање договорено, можда чак и симулирано.

На крају, породица је пристала на њихов брак - пар је започео свој срећан заједнички живот. Зона је постала жена Гане Јовановића – Хаџи Смиљанића. Гане је добио имовину и посао као део породичног посла, а његова способност и предузетнички дух омогућили су му да прошири породичне поседе, градећи послове попут циглане, малопродаје, велепродаје и банке.

Њихов брак је благословљен са седморо деце, од којих је четворо преживело – Катарина (позната као Ринка), Јохн, Цхристина и драга.

Међутим, срећа овог љубавног пара није дуго трајала. Тужна вест о губитку брата имала је велики утицај на Зону, која је умрла у 31. години недуго након рођења последњег детета Драгољуба 1884. године. Гане се убрзо поново оженио, а занимљивим преокретом судбине и његова друга супруга звала се Зојица. Иако нису сачуване фотографије Зојице-Зоне, њен изглед је остао део прича и легенди преношених кроз сремачку књижевност.

Ова прича, у стварном животу, оставља траг не само у књижевности, већ и у животима потомака, чувајући сећање на љубав која је превазишла друштвене препреке и постала део легенде и културног наслеђа Србије.