Како је живети са дијабетесом у Македонији? Да ли у земљи недостаје трака и терапије за дијабетичаре? Има ли довољно глукометара? Јутрос 14. новембра, на Светски дан дијабетичара, у јутарњој емисији Слободна штампа разговарали смо са Димеом Велевим, председником Удружења дијабетичара у Македонији.
Прошле године пацијенти су завршили годину са много тегоба, није било глукомера, није било тракица за мерење шећера.

- За разлику од прошле године, коју смо прогласили најпогубнијом за дијабетичаре, сада је дистрибуција и доступност терапије стабилнија, пре свега инсулинске терапије и метформина као терапије. Али постоји недостатак лекова који спречавају компликације дијабетеса. Ништа се није догодило да промени позитивну листу лекова. Иновативну терапију и даље плаћамо из свог џепа - каже Велев.

Он објашњава да је оно што је доступно преко Фонда здравства веома мало. То већ показују и потврђују лекари.

- Да нема лекова који спречавају компликације од дијабетеса, нажалост потврђује и број компликација које нас као људе додатно оптерећују, секу се удови, долази до слепила, инфаркта, можданог удара и све више људи завршава на дијализи - каже Велев.

Он каже да се број заражених креће од 115.000 до 120.000. Према његовим речима, модел здравства мора да се промени, посебно у погледу лечења оболелих од дијабетеса типа 1, јер смо једина земља у Европи која нема сензоре за сваку особу са дијабетесом типа 1.

– Деца дијабетичара која су се пријавила добила су сензоре, али се жале на квалитет. Сензори трају кратко, брзо горе, дуго немају сензоре па морају да набаве своје приватне. Дакле, уместо да трају 7 или 14 дана, брзо се истроше – каже Велев.

Он каже да чекају нових 700 сензора који су најављени у јулу. Он објашњава да на позитивној листи нема лекова који спречавају компликације дијабетеса. Можете их купити у земљи, али су веома скупи. Министарство их дели на веома мали број пацијената.

- До пре три године имали смо адекватан број пацијената на антидијабетичкој терапији. Сада је тај број веома мали, има много компликација. Лекови морају да се купују и, нажалост, понекад морамо да их купујемо у суседним земљама, јер су код нас веома скупи. Ако је лек овде 45 евра, у суседним земљама је 25. Иста кутија, исти произвођачи, иста декларација - каже Велев.

Он објашњава да у земљи има 3.200 људи са дијабетесом типа 1, а имамо само 200 пумпи. 3.000 људи није на пумпи и припада типу 1.

- Са дијабетесом је у овој земљи дефинитивно тешко живети и стандарди то не дозвољавају, прво се губе животи или се шире компликације, због ниског стандарда. Људи са дијабетесом су сиромашни. У Унији имамо случајеве са ретинопатијом, који морају да узимају лекове да би спречили да се она развије. Плаћају око 200 евра плус. Повући ћу паралелу са Босном. Колико код нас добије пацијент са дијабетесом типа 1, у Босни и са дијабетесом типа 2. Плус добијају сензоре - каже Велев.

Он објашњава да су ове године отворили три најважнија питања за дијабетичаре. Данас захтевају добробит оболелих, могућност благовременог лечења, благовремене прегледе, правовремене контролне прегледе и да се ти контролни прегледи коначно практикују у потпуности, односно за болесника са типом један, посебно са типом два, ко већ има компликацију, у једном прегледу се прати и компликација.