Након трагедије у Кочанима, на првим линијама прве помоћи активирана је група психолога, који су од самог почетка били међу породицама погођеним пожаром, али и целокупном становништву које је осетило потребу за психолошком помоћи. Они су били присутни у првим тренуцима несреће са контролним пунктом испред болница, а већ сутрадан је тим психолога отпутовао у Кочане како би пружили неопходну помоћ. То је систематизована метода коју су организовали Комора психолога и Црвени крст Слободна штампа Тијана Ивановска, лиценцирани психолог и психотерапеут из „Себеслажалке“, потпредседник тела за кризне интервенције при Комори.

-Стално се крећемо као тим, тимски интервенишемо и то на неки начин представља депресијацију свега што носимо са собом током тих наступа на терену. Али, ипак, ситуација у Кочанима је трагична, рано је о било чему сада говорити. Битно је да смо ту, довољно је да будемо присутни и слушамо, јер ови састанци код нас нису класичан сусрет са психологом. Трудимо се да ненаметљиво приђемо људима, да покушамо да разговарамо са њима без притиска. Не идемо и не вичемо: „Здраво, ја сам психолог“. Тешки су то тренуци, довољно је да човек само буде присутан и слуша – каже Ивановска.

Ова врста методе није психотерапија.

-Наш приступ тамошњим људима нема везе са психотерапијом, али нема везе ни са психолошким саветовањем, јер не можете да саветујете некога ко је у кризи или шоку. Ова врста методе не укључује дубље улажење у било који процес. Фокусирани смо на приземљење, на враћање у стварност особе која се нађе у кризи. Провера да ли су те основне потребе задовољене. Дакле, да ли је особи потребна вода, храна, да ли је добила терапију, да ли је раније узимала неку хроничну терапију, да ли ступа у контакт са нама, значи, да ли нас види, да ли има реакцију, да ли реагује на наш глас. Своди се на присуство које је потребно сваком човеку када је у кризи – каже Ивановска.

Овај метод има неограничен приступ, како каже Ивановска. Свако може да се придружи и волонтира да помогне, не мора да буде психолог.

 

-Овим људима је потребно људско присуство, а не подршка тастатуре. Зато позивам колеге психологе, али и све који могу, да дођу са њима на чај, да поразговарамо. Кочани не смеју да остану празни ових дана – рекао је наш саговорник.

Ивановска објашњава да њима као психолозима кризна ситуација није непознат терен.

-Раније смо интервенисали у више наврата током поплавног периода, такође на подручју Кочана, имали смо интервенције у Делчеву, у Кочанима. Интервенисали смо и када је била избегличка криза са мигрантима из Кабула и у много наврата када је на нашем подручју била елементарна непогода или нека врста катастрофе – каже она.

У Македонији има преко 500 лиценцираних психолога.