Да је војска стигла на време, спасло би се више људи, са сузама у очима прича о пожару у селу Тажево добровољац Бобан Радески.

Изгорело је цело село, пренели су сви медији тог кобног дана, 5. августа 2024. године.

Пожари су изгорели огромну површину на подручју Пореча. Са шумских предела пламен се нагло спустио ка викенд насељу. Радески је био сам у селу и почео је да гаси пожар голим рукама. У борби са џиновским пламеном и црним опасним димом, ризикујући сопствени живот, овај човек ће остати упамћен по томе што је успео да спасе пет кућа у селу које ће сведочити о великој трагедији.

Радески је пореклом из Тажева, неколико година након што се преселио у Скопље, али је сваку слободну прилику одлазио са породицом да ужива у прелепој природи.

- И тог дана, када се десио први пожар, био сам овде у Тажеву. Сим ме је позвао и рекао: је л' то гасиш у Тажеву? Мислио сам да се шали са мном, кад сам изашао шта да видим, Јасен гори! Дошли су ватрогасци, локално становништво се одмах активирало, али је ватра била јача од нас. На сву срећу падала је киша, али је после неколико дана поново почело да гори. Потом се ватра проширила на Тажево и Борову Брезницу у шумском делу, а убрзо се спустила и на куће. Било је страшно - прича Радески Слободна штампа.

Ватрена стихија данима није јењавала, борба је трајала скоро месец дана.

- Војска је долазила сваког дана око 9-10 сати, али тог дана не знам зашто није дошла до 15 сати. Затим се ватра спустила на куће. Отишао сам да гасим пожар сам, био сам у селу, када су дошли ватрогасци да ме евакуишу, онда је стигла војска, али је већ било касно, цело село је изгорело – каже наш саговорник.

У пепелу у простору остало је на десетине кућа, старих македонских огњишта, од којих су нека била у функцији и после сто година. Наизглед старе куће, али ако се погледа из другог угла, биле су грађевине од историјске вредности. Велика површина шумске вегетације отишла је у заборав.

Радески проблем види у инфраструктури и апелује на надлежне да тај проблем што пре реше.

– Тај пут је промашена инвестиција, изгубљено је доста времена, пут је лош и иде око 14 километара, по веома опасним кривинама, а са друге стране, не знам зашто то не дозвољавају. пут ићи, због пожара, не дај Боже, биће брже, овако је изгубљено богатство времена - каже он.

На питање да ли се разговара о пошумљавању овог подручја, Радески није имао одговор, каже да то до сада нико није помињао.