Психолози кажу да је у овим првим данима шока, туге, бола и беса веома важно пазити да се не заборави на физиолошке потребе, храну, воду, сан, терапију хроничних болесника. Присуство друштва међу ожалошћенима је подједнако важно.

Начин на који се деца васпитавају, образовни систем и култура живота у друштву избијају на површину током трагедије. Ида Протугјер, психолог и тренер за лични и организациони развој, прошла је обуку из кризног менаџмента у Бечу и одатле са нама преноси своје искуство.

– У Аустрији није необично чути сирене, као припрему. Мислим, нисам чуо за то у Скопљу дуги низ година, а код нас се редовно спроводе тестови тог типа међу становништвом. У школама деца имају посебне припреме за евакуацију од пожара, симулира се аларм и деца морају да прођу све кораке да би та евакуација била безбедна. У школи мог сина је пре неколико месеци била претња бомбом и јако ми се допало што смо ми родитељи обавештени о свим активностима, јер је у кризној интервенцији веома важно да људи из институција благовремено и транспарентно поделе све информације са становништвом. Ово је веома важно, да се смири становништво, да се поново успостави то поверење да ништа не може да измакне контроли, да је систем ту и да ће предузети све могуће кораке - каже Протугјер. Слободна штампа.

Она додаје да су пре две године добили допис од државе шта да раде ако дође до „замрачења” (потпуни нестанак струје, превоза) у граду.

– У писму се наводи, ако дође до тоталног колапса у Бечу, какве би биле процедуре, да ли дете треба да остане у школи или да неко дође по њега, да ли може безбедно да се врати кући, да ли може да се врати кући пешке, колико је кућа удаљена од школе. Такође, при сваком упису у школу, сваке године постоји контакт упитник, који родитељ се први контактира, који други, који трећи, а који четврти! У Македонији треба да видимо које су рупе у систему да би се могле попунити стандардима или, тамо где већ постоје прописане процедуре, ревидирати, јер се процедуре у Македонији врло лако модификују или се не поштују због те корумпиране мреже, што је и разлог ове трагедије у Кочанима – рекао је Протугјер.

Шта ако ми се ово десило?

Вршњаци се идентификују са трагедијом, стављајући се у улогу жртава, очевидаца. Корен проблема, каже Протугјер, потиче из вишедеценијске културе кућног васпитања и комуникације.

– У Македонији имамо културу, децу не питамо „како се осећају“, већ „како су били у школи“. Више причамо о понашању деце, о томе како реагујемо на оно што се догодило, а мање смо фокусирани на то како се осећамо, како се деца осећају. И зато је толико важно потврдити емоције", каже она.

Сигурност, смиреност, веза, стабилизација и нека нада. Ово је пет принципа којих се треба придржавати.

– Родитељ прво треба да потврди сопствену емоцију, како се осећа, а онда је корисно да подели са дететом да је и он тужан. Ако родитељ примети да му је дете тужно, али је дете повучено, онда мајка или отац у њихово име могу рећи „видим да си тужан“, али „проћи ће“ или утеха не функционише јер пориче емоцију. Често ћу када изражавам саосећање чути „буди јак“. „Ожалошћеној особи не треба рећи да „буде јака“, то не помаже“, каже она.

У овој колективној трауми, како каже Протугјер, потребно је наглас рећи да смо тужни, да останемо свесни те емоције и да је поделимо.

– Мислим да је добро што су се људи пре неколико дана окупили на тргу у Скопљу, јер смо заједно у тузи, то је окупљање на емотивном нивоу. И деца, ако су деца, желе и да изразе саучешће, а пошто су Кочани далеко, могу да се направе неки зидови где могу да оставе цртеж, поруку, једноставно да имају простор где могу да покажу своје емоције у овом колективном туговању – каже Протугјер.

Поред потребе за формирањем кризних штабова у школама, просветни радници ових дана треба да имају велику дозу разумевања за децу и, како каже, треба да пруже велику подршку ученицима.

– Читао сам да су у основним школама наставници забрањивали деци да напуштају часове на скуп посвећен жртвама, то је погрешно – рекао је наш саговорник.

Губитак познате личности

Музика бенда ДНК омиљена је међу младом публиком. Смрт чланова бенда тешко је погодила фанове.

– Реч је о свакодневној вези са тим песмама, свакодневном идентитету. Одрастамо и сва та искуства, песме које нам се дешавају са друговима из разреда, догађаји, све су то део наших искустава који граде наш идентитет. И то је сада туговање. Када се сетимо свог омиљеног бенда, пријатеља, другара, партнера... Емотивни доживљај слушања тих песама, повезаности са групом је оно што нас изазива тако интензивну тугу, јер смо били емотивно повезани. „То такође треба да се реши“, каже она.

Поред породица и најмилијих оних који су страдали у пожару у дискотеци "Пулс" у Кочанима, трагедија је захватила целу Македонију, регион... бол осећа сваки човек. Али како се та туга одражава на угрожену категорију грађана који нису директно погођени несрећом, већ је осећају као одраз, као што су родитељи који су икада изгубили дете у пожару или некој несрећи, труднице, труднице, вршњаци страдалих, бебе...

У наставку разговора са психологом Протуђером обрађујемо теме које се односе на угрожене категорије грађана у овој колективној тузи.