Ментално здравље би требало да буде свеприсутна тема међу младима. У образовању према професор Тајана Алексић, ова тема није довољно обрађена, а поред тога, како каже, неопходна је непосредна брига родитеља или старатеља ван школе, основно је средство за сузбијање емоционалне нестабилности код нових генерација.

– У школама се на Светски дан превенције самоубистава и Светски дан менталног здравља читају и разговарају теме везане за ментално здравље, али два дана нису довољна да се покрије ова важна тема.

Током целе године треба стално радити на менталном здрављу деце, уз враћање основних вредности.

Она треба да расте заједно са децом, родитељи треба да буду стално уз њих, да их питају, учествују у њиховим активностима, као невидљиви родитељи. Деца треба да се уклоне од компјутера и да читају књиге, лек је у књизи – рекао је за „Слободен пећат” професор Алексић.

Професорка наглашава да деца треба да проводе време напољу.

- Деца треба што чешће да се играју у природи, када се врате кући поцепана су и потрошена, у томе нема ништа. Више да буду у простору, да се друже напољу са лоптом, са кликерима, гумицом... Треба да буду радознали, не да траже одговор на Гуглу већ у простору, питајући, истражујући - каже она.

Она уверава да је физички рад спас за ментално здравље, подсећајући како раније није било срамота видети пријатеља како помаже кући, ради.

- Деца треба да раде, овде не мислим на експлоатацију дечијег рада, већ да се ангажују, да раде по кући, да раде у школи. Физички рад помаже у борби против менталног здравља. Родитељи не треба да их грде, већ чешће хвале своју децу, нека греше, али покушајте, ако погреше, тако ће и научити. У средњој школи смо имали предмет из домаћинства. Водили су нас на праксу у фабрике. Некада није било срамота да радим, сећам се да сам свако јутро мето пре него што је прошла цистерна, чистио снег и није ме било срамота, било је нормално – рекао је Алексић.

Депресија нема симптоме

- Брине ме што се депресија и анксиозност не препознају, не можете да продрете у психу сопственог детета са којим живите, а не можете да препознате депресију у учионици. Није реткост да деца која су по природи ведра, сама по себи духовита буду узнемирена. Не значи свако дете које је интровертно да има емоционалну нестабилност, то је веома тешко проценити – каже наша саговорница.

Професор види проблем и у томе што је данашња омладина заокупљена виртуелним светом и што је најтрагичније то што не користи паметно предности технологије.

- Идемо у лошем смеру, постоји култ физичког изгледа упоређујући га са вештачком интелигенцијом. Прате трендове који величају новац, моћ, физички изглед, а не духовно богатство као суштину живота – каже она.

Ученици желе да дебатују, али не и да куцају на врата

- Студенти желе да разговарају и дебатују, отворени су за то, али ако имају лични проблем не би куцали на врата психолога, јер ће у том случају одмах бити осуђени и исмевани од стране масе, стигматизација је неизбежна, ми се и даље боре са тим - каже Алексић.

Професор је забринут због дечије терминологије.

– Деца немају „длаке на језику” с обзиром да је то поштење, не мисле да могу некога да увреде. И то није слобода говора, то је безобразлук! Децу треба учити да не треба све рећи, када бисмо сви рекли једни другима оно што мислимо да би свет нестао у секунди. Треба да науче да се уздржавају – наглашава она.

Пријављивање малтретирања је храброст.

- Та деца која имају храбрости да пријаве насиље су емоционално неинтелигентна. На тај начин то дете постаје жртва и биће етикетирано од стране масе, али ће на тај начин спасити друге потенцијалне жртве малтретирања и тиме постати херој. То није кукавичлук, то је храброст проговорити да неко чини насиље над вама. И поред потребе за већим бројем психолога у школама, потребно нам је и више логопеда, дефектолога и пре свега љубави – рекао је Алексић.

ВИДЕО ИНТЕРВЈУ | Др Митова: Покушавајући да усрећимо децу, заборављамо да их учинимо одговорним