Извор паса бескућника који живе у Македонији није неодговорно власништво, каже он Слободна штампа Илија Петковски, оснивач Удружења кућних љубимаца и стилиста кућних љубимаца, али пси који живе на депонијама, пси који живе у планинама као дивљи пси и сеоски пси без власника. Потребна је потпуна контрола и праћење ових група паса, са широком стратегијом коју чине биолози, еколози, ветеринари, како би се разумело како ове групе мигрирају и еволуирају.

Петковски, који је у Француској живео 20 година, каже да се тамо прекомеран број паса луталица у граду контролише одстрелом, као што је то урађено у Југославији. Према његовим речима, ово је можда последње решење, али држава може законски да реагује.

– Одговарајућим вештачењем и праћењем треба сазнати колики је потенцијал становништва, колико може да издржи и од ког тренутка треба применити мере које су легалне и које држава може да приушти, као и за контролу за све остале дивље животиње, он мора да контролише ту популацију да се не би прелила и ушла у град. Данас, под именом заштите, правимо велику грешку између пса кућног љубимца и пса који није кућни љубимац, већ дивљи пас – каже Петковски.

Поређења ради, наглашава он, у Француској је законски забрањено давати храну голубовима, чиме се онемогућава њихово масовно размножавање. С друге стране, код нас расте број паса без власника. Према његовим речима, један од разлога за овај горући проблем је то што дозвољавамо да се пси увлаче.

– У једној згради дају храну псима који се овде крећу, у другој један пас другом псу даје остатке са кућног стола, у трећој локацији трећи људи хране другог пса и тако се прави више нити по граду. Људи то раде из емпатије, из сажаљења, али нису свесни да на тај начин не спречавају проблем, напротив – каже Петковски.

Овај горући проблем манифестује низ других великих проблема.

- Сваки дан читамо о човеку кога је напао пас, било је чак и кућних љубимаца које су задавили чопори паса луталица. То је велики проблем и ја кажем, ми се већ крећемо према Истанбулу, они који прате проблем знају о чему говорим. Зато, да не будем погрешно схваћен, пре него што се донесу радикалне одлуке, можда се акције могу предвидјети - рекао је наш саговорник.

Кастрација и стерилизација су важне за добробит животиње, али се годинама није показало да је то кључ за решавање проблема паса бескућника, истиче он. Према Петковском, извоз уличних паса из земље не само да је погрешна мера, већ би га требало забранити.

– Конкретно, овом мером остаје отворена капија одступања, јер немамо праћење пса из тачке А, односно града Скопља као његовог власника, који плаћа велике паре ако вас уједе пас. Међутим, када се пас извезе, општине и град добијају нула денара. Поставља се питање како да извозимо нешто што је наше, а да за то не добијемо никаква средства, а још важније од новца, где завршавају ти пси? Да ли заврше у лабораторијама? Да ли су еутаназирани при уласку у ту земљу јер носе заразну болест која је у тој земљи забрањена? Наравно, има и оних који заврше у срећној породици, али има много примера да пси не добију тај „амерички сан” који нам се продаје – каже Петковски.

Цео разговор погледајте у следећем видеу: