У 2023. години осуђено је 307 деце узраста од 14 до 18 година. У односу на 2022. годину, број деце која су починила кривична дела смањен је за 8,5 одсто, али је забрињавајући податак да је број осуђене деце повећан за 17,2 одсто. Статистике показују да велики број деце која су одрасла у КПЗ има низак степен образовања. Према речима истог 21-годишњег дечака који је у дому већ дуги низ година, завршио је тек други разред. И овај упечатљив пример није јединствен.

др Мимоза Салтирова, адвокат и лиценцирани тренер за дечје правосуђе, тренер дечјих правника, за Слободна штампа каже да се држава мора озбиљније фокусирати на спровођење европских стандарда и директива о правима детета.

- Лишавање слободе у првој фази је идентично за свако лице како је предвиђено законом. Али након што се те особе приведу у полицију, они се идентификују и онда, ако се утврди да је неко од тих лица малолетна, одводе се у посебно одељење за малолетнике. Овде се састају са специјализованим инспекторима који раде са малолетницима – каже Салтирова.

Она појашњава да се специфичност уочава у додатним обукама и обукама адвоката, судије и тужиоца специјализованих за рад са децом.

- Не може свако да ради са децом и наше законодавство то предвиђа. Имамо дечје адвокате, дечје судије, Дечји кривични савет, Апелациони суд и Веће за децу. Процедура је сложена, имајући у виду да је заштита детета увек у првом плану. Прошао сам опсежну обуку из малолетничког правосуђа, где сам стекао сертификат и добио прилику да у нашој држави будем тренер колега адвоката у овој специфичној области, малолетничком правосуђу. У нашем систему недостају правници обучени за рад са децом – каже наш саговорник.

Укупан ток судског поступка за дете разликује се од оног за пунолетног окривљеног. Салтирова напомиње да је потребно много радити на побољшању стандарда у Македонији.

- Нажалост, европске директиве и стандарди о томе како би требало да изгледа поступак за децу преступнике код нас нису правилно спроведени. Приступ надлежнима, начин на који ће дете бити приведено суду, то је врло специфично. Кад кажем, не мислим само у судницу, већ кроз ходнике, у судницу где ће дете бити саслушано. Било да је починилац или жртва, ово је третман за дете. Не смемо заборавити да је реч о особи која нема довољно развијену свест, нема довољно развијене одбрамбене механизме и слику друштвених појава или шта се тачно догодило – рекла је она.

Према речима Салтирова, држава мора да ради на примени тих директива, да има одвојене просторе, посебне улазе, где ће се деца спроводити.

– Ми се као адвокати свакодневно сусрећемо са лицима која су лишена слободе или на издржавању казне, која се у суд доводе комбијем, са лисицама, са представницима МУП-а, наоружани, са маскама. То је стресна слика за свакога, а замислите то у очима детета – објашњава она.

Салтирова додаје да сви актери који учествују у поступку треба да имају посебне вештине комуникације са дететом преступником, да носе лежернију одећу, судије не смеју да носе тоге. Ствара се, како каже, атмосфера да дете не зна ко је адвокат, ко судија, ко тужилац.

– Желим да поделим пример из судског поступка у Немачкој. Добила је позив из мајчиног двора да јој кажу да ће њено дете бити обучено у костим омиљеног лика из цртаног филма. Дете је изабрало да буде вештица. Приликом уласка у зграду суда дете није знало где улази, сви сензори су почели да пиштају јер их је метла активирала, али нико од запослених није на то званично реаговао. Сви су направили гласину да улази хероина. Судница је претворена у играоницу, умешани у тучу обучени су у забавне костиме, седећи на земљи на јастуцима - каже Салтирова.