Александра Кочовска је млада књижевница. Иза себе има три дела, две збирке поезије и роман, који је њена истинита прича. И то не било какав, већ лични, и то због претрпљеног малтретирања. За Слободна штампа каже да је инспирација за књигу била узнемиравање које је доживела и да је писање било својеврсно растерећење од догађаја.

-Инспирисана догађајима које сам доживела у основној школи где сам дуго трпела малтретирање, морала сам некако да се олакшам, почела сам да водим дневник, описивала сам сваки дан, буквално у школи да бих се олакшала. Малтретирање је озбиљан проблем у друштву, који је скривен и табу тема. Желим да дигнем глас против малтретирања јер је то заиста озбиљан проблем и нисам једина жртва малтретирања - каже Кочовска.

Она каже да многи студенти трпе малтретирање из разних разлога, било да је у питању економски амбијент, било да је у питању религија, и сматра да је потребно гласније говорити о тој теми и радити на њој.

-Школе треба озбиљније да раде на тој теми и не заташкавају П. због моје истините приче, доживео сам низ неправди, искрено сам поносан, говорим у име хиљада жртава насиља, деце одбачене у друштву, сломљене као безвредно парче стакла, деца без права на детињство – каже Кочовска.

Она говори о вршњачком насиљу, растућем тренду у нашем друштву.

– Уопште није важно колико имате година, у ком сте разреду када се сетите школских искустава, бројних стресних ситуација у школском простору. Школске службе су ту, пријављујете насиље, нико вам не смета... А плашите се каква вас глупост и опасност сутра чека. Доста вам је оговарања, ширења лажи, ругања, уништавања личних ствари. Наравно, не иде ти у школу – каже Кочовска.

У наставку погледајте цео интервју колегинице Агнезе Чаволи: