ВИДЕО ИНТЕРВЈУ | Јана Клопчевска: Научници треба да служе народу, а ми као иноватори да решавамо проблеме
О првој биотехнолошкој лабораторији, био-отпаду и свим предностима његове прераде, као и молекуларној гастрономији, разговарали смо са проф. др. Јана Клопчевска, научница, иноваторка, предузетница и професорка Технолошко-металуршког факултета. Жена која активно учествује и ради на подизању еко-свести, посебно међу младима, и сматра да будућност света зависи управо од биотехнологије.
– Светски је тренд, па и код нас, да научници треба да служе народу. Ми као иноватори смо у функцији побољшања ствари, иновација значи решавање проблема. Ми решавамо друштвене, друштвене проблеме, било шта, свако у својој области. Занимљиво је код нас оно чиме се бавим последњих неколико година, а то је да наука почне да се приближава грађанима, „грађанска наука“ или „научници у служби народа“.
То радимо већ неколико година, са разним пројектима, радим са студентима и веома сам поносан на њих, што их укључујем у све пројекте које имам. Да ли су то били пројекти са индустријом, да ли су то били пројекти са привредом, или најактуелнија, отворена градска лабораторија. Мислим да је нови „ИТ” биотехнологија, јер све што је повезано са неком врстом микроорганизама, са скоби технологијама, уз коришћење микроорганизама који су присутни, мораћемо да их искористимо да бисмо добили оно што желимо – каже Клопчевска. .
На питање где може да се користи биоотпад, шта од њега можемо да добијемо и у којој индустрији може да се користи, професорка Клопчевска је објаснила да се може користити буквално у свакој индустрији.
– Од био-отпада можемо да добијемо биоцемент, можемо био-гас, био-дизел, грејне брикете... Прошле недеље сам представио Лабораторију отвореног града и све прототипове које имамо на занимљивом „фестивалу кафе“, где присутни су грађани . Направили смо много занимљивих играчака, које нису токсичне за децу. У сарадњи са једном компанијом направили смо нову врсту текстила од микрозелена супстрата где се производе, јер су бачени. Дакле, све што је остатак индустрије, односно све што генеришемо, од хотела, ресторана, кафића, предузећа, ко год то генерише има могућност да доведе отпад у Лабораторију отвореног града – каже Клопчевска.
Молекуларна гастрономија, или уметност дизајнирања хране, је нешто што је тренд у целом свету, а уз помоћ вештине професорке Клопчевске и њених ученика, имамо то и код нас.
- Молекуларна гастрономија је почела као један од концепата прехрамбене технологије да се примењује и да буде креативан. То је нека врста дизајна хране. Заједно са студентима смо почели да радимо и до сада имамо око 130 успешних догађаја за мање и веће реномиране компаније у Македонији. Најинтересантније је то што видите храну у другачијем облику. На пример, шоп салата, правимо је у облику кавијара, то су ситни бисери, а сервирамо је на краставцу. То је буквално уметност, примењена технологија, наука о храни. Све те технике користе познати кувари широм света у ресторанској служби, а ми се држимо светских трендова и поново идемо да их приближимо грађанима, да знају шта то значи - објашњава Клопчевска.
Остатак разговора са Јаном Клопчевском можете погледати на следећем линку: