Да ли Ерин Броковицх треба да се роди у Македонији да бисмо почели да дишемо чист ваздух? Сада када је први пут у нашој земљи највиши Врховни суд једногласно донео принципијелно правно мишљење, обавезујући државу да обезбеди здраву и чисту животну средину, грађанима је омогућено да туже државу пред Управним судом због загађења. ваздух.
Ово је велики корак напред у нашем правном поретку у рангу са светом, каже он Слободна штампа адвокат Александар Годзо из адвокатске канцеларије "Годзо, Кицхеец и Новаковски" из Охрида, подносиоци иницијативе.

– Морам да напоменем да је идеја о оспоравању нашег правног система по овом питању потекла из Центра за правна истраживања и анализе. Данас се ово питање не поставља само код нас, већ и у свету и утиче на нову генерацију права која су изједначена са основним основним људским правима и подложна су деловању законодавне, извршне и судске власти. Овим питањем се бави и Европски суд за људска права, драго ми је да се и овде отворила ова дебата. Драго ми је што је Врховни суд направио правни искорак у корист грађана и правосудног система - каже Гоџо.

Овим моментом су се, како каже Гојо, поставила четири важна питања за даљи ток управних судова.

– Македонија је испунила готово све међународне обавезе у вези са применом тих конвенција у нашем домаћем правном поретку. Не кажем да нашој земљи није стало до здраве нације, свакој држави је стало колико може, али је питање када се обавезује да донесе акциони план, да успостави систем мерења, а то не ради, где онда грађанин може да тражи правну заштиту. И оваквом одлуком Врховног суда, што је за поздравити, показало се да ће то бити Управни суд – додаје он.

Да ли је то индивидуално или колективно право?

– Врховни суд је заузео став да је то право појединца. Ако треба донети стратегију праћења амбијенталног ваздуха, ако је законом предвиђено да се донесе у року од шест месеци од ступања на снагу, а не буде донета, суд ће моћи да реагује. У нашем систему правосуђа немамо ацциопопуларис (скупну тужбу), оне тужбе као што је Ерин Броцковицх, ако један тужилац може да натера туженог да плати одштету за све који се нису придружили тужби или су приступили само изјавом. Ми немамо акциопоуларис, али се у некој следећој фази развоја нашег закона очекује да он буде уведен. Код нас, ако неко тужи државу за загађен ваздух и добије случај, држава ће морати да примени оно што је обећала и аутоматски ће важити за све, ерга омнес, биће чист ваздух за све – објашњава Гојо.

Истиче да је овај судски процес до сада био веома компликован због важности успостављања стриктне границе између онога ко је учинио штету и оштећеног (државни орган).

– Доказ није нимало лак и једноставан. Раније је било тужби грађана против државних органа за чисту животну средину, али је процес тешко доказив, обавеза је тужиоца да докаже да је штета настала конкретном радњом конкретног лица, у директној вези између оштећени и онај ко је учинио штету. Од сада очекујемо шире тумачење и смелије кораке судова – каже наш саговорник.

Здравље се не може купити новцем, поставља се питање како ће грађанин бити обештећен ако добије случај.

– Постоје три врсте обештећења: сатисфакција, реституција и компензација. Понекад заборавимо на задовољство као победу у правном процесу. Самим тим што је у таквом случају утврђено право грађанина, сви добијамо. Осим тога, велики је успех и то што је овај правни поредак спреман за дебату о овако великим питањима, у корак са светом – рекао је Гојо.

Према Гојоу, систем праћења и индивидуална свест и одговорност су кључни фактори.

– Није све терет државе, потребно је да свако одради свој део посла. Знате, ако загађујем ваздух, а кажем да удишем загађен ваздух, то је проблем. Када су сви забринути за амбијентални ваздух, онда ће бити неког утицаја, а систем праћења је неопходан – каже он.

У земљи која је међу најзагађенијим у Европи, из укупног Државног буџета за 0,8. годину за заштиту животне средине планирано је само 2024 одсто. Осим тога, у Македонији већ 8 година није усвојен Национални план за заштиту амбијенталног ваздуха.