Брзи пут Страцин-Крива Паланка је већ у функцији. Како то функционише? Шта то значи за становнике Криве Паланке, али и за локални туризам? Како се тренутно живи у Кривој Паланци? Да ли се млади одсељавају или настављају живот у родном граду? Шта је са прекограничном сарадњом? Јутрос у емисији Слободна штампа За сва ова питања разговарамо са оцем општине, председником општине Крива Паланка Сашком Митовским.

Градоначелник каже да је почетком ове године и званично пуштен у рад брзи пут Страцин-Крива Паланка, чија је изградња почела 2018. године.

– Реч је о великом, озбиљном пројекту, који је у многим аспектима од посебног значаја за развој Криве Паланке. Овај брзи пут који повезује земљу са суседном Бугарском озбиљно ће утицати на економску ситуацију и трговинску размену земље. За нас као мали град верујем, а и тврдим, да ће то директно утицати на развој локалне привреде и локалног бизниса - каже Митовски.

Последњи попис из 2021. године показује да Крива Паланка има 18.400 становника. Али, према речима градоначелника, има око 11.000 људи.

– Исељавање као глобални проблем, нажалост, није изостављено у Кривој Паланци. Млади траже егзистенцију и свој пут ван града, али и ван државе и верујем да је ово на неки начин наш колективни пораз свих оних који су били на друштвено одговорним функцијама, како у претходном, тако и у овом периоду – каже Митовски.

Каже да млади одлазе због укупне атмосфере у земљи.

– Жедни су квалитетног живота, другачијег од наше свакодневице. Крива Паланка тренутно нема значајнију локалну привреду, наш највећи послодавац је Рудник за прераду олова и цинка „Тораница”, који запошљава више од 400 људи, а могу слободно да кажем да су месечни приходи солидни, а самим тим је рудник покретач локалне привреде – каже Митовски.

На питање да ли у његовој општини има ноћног и културног живота, градоначелник каже да је за разлику од свих претходних година, сада на вишем нивоу.

– То је првенствено због неколико кључних фактора. Све што је општина урадила у прошлости, кроз креирање програмских мера, учинило је Криву Паланку другачијом од свих других општина. Крива Паланка је прошле године била град културе са више од 160 културних манифестација. Ово помињем јер сматрам да је оно што је општина радила посредно утицало на укупан културни живот грађана Криве Паланке. Наш град постаје мали град који је препознатљив по ресторанско-угоститељској туристичкој понуди, као викенд дестинација - каже Митовски.

Поред манастирског комплекса „Јоаким Осоговски“, треба поменути и локалитет Калин Камен, на чијој је урбанизацији општина интензивно радила у протеклом периоду. Што се тиче прекограничне сарадње са Бугарском, каже да је политика некако раздвојила Криву Паланку и Ћустендил.

– Политика је на неки начин имала озбиљан утицај, мада ћу опет рећи, по мом мишљењу, све је то вештачки исценирано, да у стварности није тако. Верујем да смо ми, као први људи, носиоци овако одговорних функција у пограничним местима, градоначелник Ћустендила и ја, у прошлости покушавали да пошаљемо потпуно различите поруке, упутили смо говор пријатељства, говор мира и верујем да и у наредном периоду треба да кренемо у том правцу – каже Митовски.