Слободна штампа - Лашко Ђуровски / Фото - Методи Здравев
Слободна штампа - Лашко Ђуровски / Фото - Методи Здравев

ВИДЕО ИНТЕРВЈУ | Ђуровски: Коришћење страних слова у натписима и рекламама не чува македонско ћирилично писмо

Не знам да ли сам реинкарнација Ћирила и Методија, али ћирилица коју сада користимо у дигиталном свету је реинкарнација онога што су они тада радили, да бисмо могли да комуницирамо на свом језику и у новој ери - каже он о Слободна штампа Лашко Ђуровски, типограф и графички дизајнер.

Ревносно се бори да исправи недостатке, да покрије рупе, промени грешке, не ретко и понудиће свој рад и труд џабе, само да живи македонска ћирилица. Ђуровски се љути када наиђе на натписе, рекламе, па и саопштења институција у којима се наша писма заобилазе, а постоји могућност да буду искоришћена.

- Не разумем зашто се праве такве грешке, посебно у институцијама. Изражавам свој револт на начин да када приметим да се дешавају неке ствари које нису у реду, које не одговарају правој македонској ћирилици, то је, нажалост, веома присутно на друштвеним мрежама и другим медијима, приметим. Али такође покушавам да понудим решење. То решење би требало да прихвате корисници македонске ћирилице. Ретко ко ми се захвали и пожели да исправи грешку - каже Ђуровски.

Према његовим речима, највише забрињава то што институције на ово не реагују. Са жељом да запише грешке и не дозволи да изгубимо ћирилицу као један од темеља нашег идентитета, Ђуровски годинама покушава да успостави контакт са властима, али како каже узалуд.

- Ретко имам прилику да директно комуницирам са институцијама по овом проблему. Преузео сам иницијативу, направио селекцију основних грешака које се понављају у медијима и понудио решења за све њих, односно конкретна решења која би решила све те проблеме за будућност. Нажалост, нисам наишао на разумевање, нити било какву реакцију наших званичних институција, за које мислим да би то требало да ураде независно од мене - рекао је он.

фото: Приватна архива Лашко Ђуровски/ Слободна штампа

Нема оправдања за грешке које се праве, наглашава наш саговорник, јер су, како каже, македонска ћирилична слова доступна бесплатно преко фонтова.

– Најчешћи одговор када предлажем је: „Немам шта да радим, то је фонт. Најчешће коришћени системски фонтови Мицрософта, Мириам и Цамбриа, какав парадокс, али садрже слова македонске ћирилице. Дакле, требало би, ако користите тај фонт, само да их изаберете – каже Ђуровски.

фото: Приватна архива Лашко Ђуровски/ Слободна штампа

Највећи проблем, који је непознат широј јавности, је што код ових фонтова приоритет имају најбројнији корисници тог ћириличног фонта. У већини случајева то је руско становништво. И зато се ту даје предност руској ћирилици. Зато се праве грешке.

- Пазите, ако фонт каже да садржи ћирилицу, то не значи да садржи македонску ћирилицу - рекао је Ђуровски.

 

Направљен је први фонт где македонска ћирилица има приоритет

 

Нови фонт „Лашко иницијалис“ који је направио Ђуровски издваја се по неколико ствари, први је фонт са приоритетом македонске ћирилице, поред тога што садржи орнаменте, променљив је.

- Ово је први фонт, где је приоритет македонска ћирилица, у "Лашком" немате проблема да користите права македонска ћирилична слова. Има основне стандардне тежине, променљива технологија вам омогућава да изаберете хиљаде других тежина у том простору између „светла и црног“ које ћете морати да дефинишете за коришћење у свом пројекту. Зато је „Лашко иницијалис” посебан – каже Ђуровски.

фото: Приватна архива Лашко Ђуровски/ Слободна штампа

Према Ђуровском, ово је веома важно питање како би се језик очувао у новој ери, а за то је потребно предузети нешто на институционалном нивоу како би се повећала употреба македонске ћирилице у дигиталном свету.

- Ми смо Македонци, говоримо македонски језик и сасвим је логично да пишемо македонском ћирилицом. Међутим, актуелни проблем је техничке природе, али је решив. Службена институција, Влада, Министарство културе Р. Македонија, Институт за македонски језик треба да контактира Међународну организацију која издаје шифре за свако слово, „Уницоде“. Имамо срећу да већина наших писама већ има Уницоде бројеве, нису регистрована као македонска, међутим, изглед тих слова је исти као и нека друга слова, ћирилична или латинична. Само наше слово „ф” нема овај број – рекао је Ђуровски.

фото: Приватна архива Лашко Ђуровски/ Слободна штампа

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 100 ДЕНАРА

Видео дана