Министарство културе и туризма ће средином фебруара објавити резултате Годишњег конкурса за културне пројекте. Биће реакција и незадовољства као и увек, каже Тони Димков, уредник „Културал преса” и најбољи познавалац културних дешавања у земљи. Он у интервјуу емисији „Фрее пресс” истиче да ће највећи изазов у ​​овом ресору бити постизање синергије између ресора културе и туризма, а културни радници треба да нађу заједнички језик са туристичким радницима како ће функционисати током овог календарске године.

- Поново можемо очекивати реакције јер се то дешава сваке године. Да, 90 или 95 одсто културних дешавања у земљи зависи од годишњег конкурса Министарства културе, јер готово све области конкуришу да би успеле да реализују неки од својих пројеката. Реакције су сваке године уобичајене јер, једноставно, систем је такав. Годинама подржавамо квантитет, а одређени проценат те количине доноси квалитет. Код нас се није показало да квантитет природно доноси квалитет, али обично година прође културно и некако све те примедбе и реакције прођу ритуално, али највећи број пријављених на конкурс прихвата средства и реализује пројекте . Верујем да ће пројекти који ће обухватити оба сектора, културу и туризам, добити средства за реализацију својих планова - наглашава Тони Димков.

Незадовољство филмских радника годинама уназад испољавају у вези са издвајањем средстава Агенције за филм за реализацију филмских пројеката, као и алармирање злоупотребе средстава и криминала од стране појединаца у Агенцији. Пред сам крај године, Агенција за филм добила је новог в.д. директора, Веронике Бучковске, након оставке њене претходнице, која је дала оставку на функцију убрзо након именовања.

-Упркос свим оним проблемима који су се десили прошле године, управо сам на страницама „Културел преса” извештавао о снимању првог кадра неколико филмова. Дакле, филмска индустрија није стала, вероватно су неки пројекти заустављени. Разлог за то је неколико промена директора у Агенцији за филм. Сваки именовани директор жели прво да провери на каквом терену гази, а та провера је практично значила непотписивање неких уговора који је требало да буду потписани. Било је и кривичних пријава. То је класична кланска подела филмских стваралаца. Једни гравитирају на једну страну, други на другу, а има и оних који се идеолошки разликују од прве две. Дакле, ово је већ део средине у којој стално живимо, која је наметнута потпуном политизацијом друштва, где се не може учинити једноставна ствар, купити обичну чашу воде, па странке морају да се боре између сами, ко ће то купити, ко ће расписати тендер. Нешто слично се дешава и у Агенцији за филм. Филмски ствараоци верују у новог в.д. режисера, видећемо током ове године са каквим ће се резултатима донети Агенција за филм. По закону морају да распишу два конкурса за подршку кинематографији, један за подршку филмским делима и други за филмске фестивале. Чак је изненађујуће да у Македонији постоји преко 30 филмских фестивала и да се једним конкурсом неки од тих фестивала подржавају - каже Димков.

Истиче да се филмска индустрија последњих година заснива на копродукцији и да копродукцијски начин умногоме растеже цео процес снимања, монтаже и постпродукције. Понекад од пријаве пројекта до премијере филма прође и 4-5 година. На срећу, код нас су македонски нискобуџетни, више „уради сам“ филмови, рађени са ентузијазмом и посвећеношћу филмске екипе, направили искорак на реномираним фестивалима.

- Македонија има много посвећених филмских стваралаца. Они живе за филм. Често им остају мали хонорари, а понекад и без хонорара због оваквих ситуација које се дешавају када се плаћање одређених уговора заустави од стране Филмске агенције. Међутим, има много посвећених филмских стваралаца који инсистирају да се филм заврши по сваку цену, а то је ефекат који се вероватно препознаје на филмским фестивалима – наглашава Димков.

Поводом најаве Министарства културе и туризма и Министарства дигиталне трансформације за снимање играног, серијског и документарног филма посвећеног великој македонској музичкој звезди Тошету Проеском, Димков каже да ће овај пројекат, који ће финансирати Влада, вероватно успети.

– Лепо је снимати документарац о Тошету Проеском, али овде смо већ мало изашли из зоне културе и овде више идемо ка популизму. Био је познат за живота и жалосно је што је његов живот прерано завршио и овде се очекује да ће вероватно отићи у неку постхумну славу и вероватно се очекује да ће у региону бити позитивних реакција у погледу прихватања документарац и поред средстава, лакше ће се обезбедити саговорници из региона који би потом филм и серију пласирали и пласирали у регионалном контексту. Идеја је лепа, верујем да ће реализација успети. Харизма коју је носио док је био жив, мислим да је наставила да живи и после његове смрти и вероватно је отуда потекла цела идеја да се о њему сними играни, документарац и серијал - каже Димков.

Још један изазов са којим се суочавају Министарство културе и локална самоуправа у Скопљу, општине и Град Скопље су пројекти и садржаји којима ће Скопље оправдати додељену титулу Европске престонице културе 2028. године. Министар културе најавио је реконструкцију Универзалне сале, као и Шалтер сале Централне поште, али пројекти остају на месту. Траже начин да Министарство законито предузме потпуну реконструкцију Универзалне сале из Града Скопља, због чега је поднело кривичну пријаву против бившег министра културе.

– Мислим да не само да нема времена, него је требало да почнемо са тим „јуче”. То је сложен проблем. Сви су срећни што добијају титулу Европске престонице, али сумње су дубоке. Дубоко јер се више не ради о култури, већ о комплетној презентацији Града Скопља и када погледамо шта се дешава у Граду Скопљу, не знам да ли ће Европска комисија дозволити да се тако нешто деси у најзагађенији град у Европи и свету . Ипак, то је племенита идеја која је започета још 2012. године. Није од јуче, није из прошлог министарства. Иницијатор иницијативе је Универзал сала, сви знамо шта се десило са Универзал салом. Ушли смо у магични круг где три године нису довољне. Универзална хала је носилац пројекта, тако да да, требало би да буде изграђена и суперфункционална. Међутим, ово није једини проблем овде. У Скопљу има много проблема који се не могу решити чаробним штапићем. У Скопљу имамо лош јавни превоз. У Скопљу имамо све мање зеленила. У Скопљу имамо мале депоније око сваког могућег контејнера. Замислите да се представљамо као европска престоница културе са гомилом отпада око сваког контејнера. Дакле, овде већ излазимо ван културе, овде већ улазимо у начин размишљања, живљења и то је заиста незахвално рећи, али не верујем да ће до 2028. године сви ови проблеми које имамо у Скопљу бити решени – каже Тони Димков у интервјуу за „Слободен пећ”.