Шта је анемија? Колико исхрана утиче на анемију код деце? Да ли храна коју мајка једе током трудноће утиче на здравље њене деце? Има ли везе између анемије и загађења ваздуха? О овим и другим темама везаним за проблеме недостатка гвожђа код деце јутрос разговарамо са проф. Доктор Александар Сајковски, педијатар из приватне болнице "Ацибадем Систина".

На питање да ли се повећава број анемичне деце, докторка каже да је то релативно стандардан проблем.

– Анемија је, народски речено, релативно стандардан проблем који се најчешће повезује са релативно лошом или лошом исхраном од прве године па надаље. Узроци анемије могу бити различити. Има и више урођених стања. Македонија је средина у којој постоје неке урођене анемије, на пример таласемија. Али оно што се најчешће види, у стварности, јесте утицај исхране на појаву анемије. Данас постоји разноврсност у основи исхране, а ако се правилно конзумира, чак и док су деца одојчади, анемије неће доћи – каже Сајковски.

Што се тиче симптома, каже да се одмах види да ли је дете анемично. Постоји бледило слузокоже, очију, ноктију и коже. Након овога, одмах се раде тестови како би се утврдила врста анемије и шта је кључни узрок. На питање да ли има скептичних родитеља када је у питању исхрана деце, Сајковски каже да је гојазност, посебно деце школског узраста, проблем који је веома чест у целом свету, а у последње време све је већи и код нас.

– Исхрана директно утиче на то да ли ће доћи до анемије или не. У основи почиње у првој години живота, односно када се у мајчино млеко уводе комплементарне намирнице, а веома је важно које се допунске намирнице уводе у исхрану детета. Искористио бих ову прилику, рекао сам то много пута на нашим састанцима. Знате, Максим Горки је рекао веома добру реченицу, будите опрезни када читате медицинске књиге, можете умрети од грешке у куцању. Не само за анемију, ово се односи и на исхрану. Дакле, оно што је кључно правило је укључивање меса у исхрану. Људи су структурно месождерке. Да се ​​бар тако крстимо. А храна која садржи месне прерађевине је у основи главни извор гвожђа и протеина за развој деце – каже докторка.

Он објашњава да данас постоје различити начини исхране, вегетаријанство, веганство. Он апелује на све родитеље да схвате да децу треба хранити нормално, храном која садржи месо и месне прерађевине, док не одрасту.

– Раст се завршава са 18 година. Дете постаје одрасло и тада може само да одлучи да ли ће усвојити вегетаријанску или веганску исхрану. Уколико се беба благовремено не храни намирницама које садрже гвожђе, посебно месом, треба да почнемо да му дајемо гвожђе у облику препарата, као што су капи, без обзира да ли му је крвна слика добра. То су препоруке из САД, а не наше - каже Сајковски.

Он објашњава да Европска унија, односно цела Европа, има своје протоколе исхране, значи за све старосне категорије, а посебно за децу.

-То је документ од око 130 страница, каже да деца преко пет година могу да једу лососа, код нас се даје преко 6 месеци. На читавом Балкану, не само у Македонији, постоје неке навике које су веома занимљиве. Људи дају, на пример, од петог месеца па надаље, авокадо, урме, чиа семенке, што је у реду. Али, с друге стране, не дају парадајз који је доминантан на нашим просторима и који је здрав - каже докторка.

Каже да не постоји формула или додатак исхрани који ће ојачати имунитет преко ноћи.

– Мора се дефинисати шта је анемија. Да ли је то због недостатка гвожђа, да ли је то лоша исхрана, да ли је то недостатак фолне киселине и витамина Б12? Требало би направити лабораторију која ће помоћи у тој области. Када добијемо праве информације, додају се додаци – каже Сајковски.

Са доктором смо разговарали и о грипу. Његово искуство говори да ове године има тешких случајева код деце.