Око 64% ​​младих у земљи је депресивно, 56% младих је признало да има самоубилачке мисли, високих 66% никада се није обратило школском психологу, а 70% не може финансијски да приушти психотерапију. Ово су резултати анкете спроведене у оквиру „Национална стратегија за ментално здравље младих 2024-2026".

Неколико фактора доприноси томе да су проценти негативних трендова у погледу менталног здравља међу младима у порасту, каже „Слободна штампа“ др Васка Митова, специјалиста психијатар Универзитетске клинике за психијатрију.

- Домаћа статистика кореспондира и са светском статистиком менталног здравља младих, ту мислим и на младе у развијеним земљама, где 30 одсто младих пати од неког облика анксиозности. Млади из целог света вапе за помоћ – каже др Митова.

Недостатак психолога у школама један је од водећих фактора који утичу на то да проценти расту у негативном правцу.

- Ако је пре 20 година у школи био довољан један психолог, данас није тако, потребно је деловати и у том правцу - рекла је она.

Приватна психотерапија није доступна свима, посебно не младој финансијски нестабилној особи, а са друге стране, велики проценат деце се стиди да оде код психолога да подели проблем. Државне институције имају стручне тимове добрих психолога, али ова опција је за Мадисе непозната област.

Лекар охрабрује децу да се не стиде да кажу да имају проблем, али наглашава да и ако сте посматрач, не треба да ћутите о туђој несрећи.

- Ниси гад ако психологу или учитељици кажеш да ти је другарица жртва неке врсте вршњачког малтретирања, напротив, херојски је спасавати друге спречавајући некога да буде малтретиран - наглашава наш саговорник.

Др Митова истиче да је важно да човек од малих ногу учи о емоционалној регулацији и саморегулацији. Радити на томе је друштвена одговорност и задатак.

- Деца од најранијег узраста треба да уче о емоцијама. С тим у вези, родитељи су у обавези да своју децу уче код куће, а даљи вртићи и школе треба да их едукују о емоционалној регулацији. Мислим да су се ствари помериле из времена када смо били деца и идемо у добром правцу – каже др Митова.

Према њеним речима, данас се превише акценат ставља на слободу деце.

- Слобода је једна страна медаље, друга је одговорност. Трудећи се да усрећимо децу, изостављамо тренутак да их учинимо одговорним.

Осим тога, докторка види проблем у комуникацији на друштвеним мрежама где је све дозвољено, а лоше се не кажњава.

– Писмена комуникација се разликује од директне комуникације. Када разговарамо лицем у лице, могу да осетим вашу реакцију ако вас увредим, тера ме на размишљање да схватим да грешим и да је граница до овде. Интернет нема граница у том погледу, свако може да пише коме шта хоће и да га понижава и вређа. Никада нико није кажњен за агресивно понашање на друштвеним мрежама и отуда долази сајбер малтретирање, које се и у школама претвара у вршњачко – рекла је Митова.

ВИДЕО ИНТЕРВЈУ | Др Митова: Покушавајући да усрећимо децу, заборављамо да их учинимо одговорним