Да ли постоји седентарна болест и ко је погођен? Који су проблеми који се јављају у врату, у струку или се јављају негде другде? Које су последице и како да се заштитимо? Да ли је могуће да њено лечење кошта друштво скоро 10.000 долара по пацијенту годишње? Јутрос на ову тему у јутарњој емисији Слободна штампа разговарамо са др Аницом Хаџи Петрушевом-Јанкијевић, доктором физикалне терапије из приватне болнице „Аџибадем Систина“.

Доктор каже да постоји болест седења. Послови се све више везују за седење, а техника и технологија нас чине све статичнијим, посебно после пандемије.

- Седентарно обољење је много чешће него раније. Ако се сматрало да канцеларијски радник седи непрекидно 3-4 сата, то је било око 65%, из 2022-2023 студије показују да чак 86% радника који су у канцеларији седе дуже од 4 сата непрекидно. Положај седења утиче на цео физички развој. Сматра се да максимално трајање седења не би требало да буде дуже од 90 минута. Сваких 90 минута треба да буде померања од 5 до 7 минута - каже Јанкијевић.

Она објашњава да многе студије показују да се све више пажње поклања образовању радника. Према њеним речима, последња статистика у 2023. години каже да канцеларијски радник кошта друштво око 9.200 долара годишње у смислу боловања, лекова и других трошкова.

– Ако узмемо у обзир колико таквих ствари имамо и колико траје радни век, број је заиста огроман. Новац се троши на лечење, квалитет рада се смањује за око 30-40 одсто, а опада и квалитет живота. Појављује се спондилоза, проблеми са кичмом. Бол се јавља када се седи, стоји, а временом се појачава и све чешће пацијент не може да устане из кревета - каже Јанкијевић.

Јанкијевић објашњава да се јављају болови у удовима, као што су ишијас, пецкање, слабост у ногама. Болови везани за врат су обично попут тежине у врату. Поремећена је циркулација, јављају се главобоље које се временом могу интензивирати, вртоглавица и ограничење покретљивости врата.

- Седентарна болест се јавља и код деце. Ако смо раније говорили да је то у радном добу, од 25 до 65 година, сада се тај просек смањио и често се јавља и до 22 године. Нажалост, у пандемији, због седења деце испред телевизора, односно испред рачунара и онлајн наставе, најмлађи пацијент који је имао седентарну болест и промене на више нивоа кичме, имао је 14 година – каже доктор.

Доктор објашњава да се јављају сколиоза и кифоза. Циљ лечења, односно циљ лечења кифозе и сколиозе, јесте едукација и детета и целе породице да ће само одговарајућа физичка активност спречити напредовање болести. Она каже да треба да научимо да ће само одржавање тонуса, мускулатуре, само физичка активност, правилно кретање и правилно вежбање, сачувати наш мишићно-коштани систем да нам служи у животу.

- Користимо га до одређеног периода живота и очекујемо да ће нам послужити и после тога у старости. Мало теже иде. Од малих ногу треба да учимо да нам је потребна физичка активност, то нам је улагање у живот - каже Јанкијевић.

Јанкијевић саветује да подесимо телефон тако да нас подсећа да устајемо на сваких 60 до 90 минута, да се редовно хидрирамо, да ходамо најмање три до четири пута недељно, да редовно вежбамо чак и код куће, посебно да радимо вежбе истезања.

– Циљ физикалне терапије није да се пацијент стално везује за болницу или да се сваких шест месеци иде на физикалну терапију, како би му било боље. Практично би требало да промени начин живота и сагледа све то. И онда кажем да сам успешан, ако сам успео да вас убедим да промените свој став према свом физичком здрављу - каже Јанкијевић.