Иако је Влада саопштила да за сада не размишља о повећању старосне границе за одлазак у пензију, препорука Фискалног савета да се она од 67. године повећа на 2026 година и за мушкарце и за жене и даље узнемирава јавност. С друге стране, после линеарног повећања пензија за 2.500 денара ове године, и најављеног повећања у марту следеће године, стање у Фонду ПИО се погоршава. Благица Петрески, у интервјуу за програм „Слободен пећат”, каже да не постоји бесплатан ручак, али да је одлазак у пензију са 67 година најнепожељнији сценарио. Она објашњава да не треба правити поређења са другим земљама, јер имамо другачију структуру привреде, а и животни век.

– Пензијском реформом која се десила 2018. године донета су два решења: да се доприноси постепено повећавају и да истовремено не буде ад хок повећања пензија. На тај начин обе категорије, и запослени и садашњи пензионери, доприносе самоодрживости пензионог система – објашњава Петрески.

Реално, ова реформска агенда се не остварује, па је кључно питање шта сада чинити.

– Чак и да дође до повећања старосне границе, јер знамо да ће одрживост пензионог система и даље да се погоршава, не можете да кажете људима, гле, од следеће године померамо границу са 62 и 64 на 67 година. То је спор процес. Прво, старосна граница за одлазак у пензију треба да се повећава сваке године за неколико месеци да би се потенцијално достигла та граница. Морамо да водимо рачуна о томе какав је наш секторски положај. Да, имали смо транзицију из пољопривредне привреде у индустријску, па сада све више идемо ка услужном сектору, међутим, и даље у великој мери постоји категорија људи из масе запослених који су своје цео живот у пољопривреди или индустрији. На пример, замислите ако неком текстилцу кажете да од следеће године нећете ићи у пензију са 62 или 64 године, али ћете у пензију са 67 – каже Петрески.

Мора се наћи решење за консолидацију пензионе рупе, каже Петрески и наводи многе варијабле које треба анализирати: структуру становништва, плата, очекивања будућег запослења, старење становништва, очекивани животни век...

- Вероватно ће бити потребно повећање стопе доприноса који се уплаћују у пензиони систем. Влада би требало да се више потруди да у систем увуче оне који нису регистровани. Неки од запослених и даље примају плату у коверти. Ту су и „слободњаци“, које треба стимулисати да дају доприносе. То су мере о којима треба размишљати како би имали већи износ наплаћених доприноса и већу стабилност пензионог система – каже Петрески.

Она упозорава Владу да још једном преиспита одлуку о повећању пензија за 2.500 денара, јер ће то довести до значајног повећања пензијског јаза.

– И даље остајем при ставу да ће линеарно повећање пензија после 2.500 денара које се десило и оно што је најављено у великој мери проузроковати дестабилизацију пензионог система, јер ако бисмо сада исплаћивали једну трећину пензија из буџета, са променама ће она порасти за скоро 10 процентних поена. Зато кажем да нема бесплатног ручка – каже Петрески.

Неко мора да сноси терет попуњавања пензијског јаза, а ако нема реформи и веће наплате доприноса, то су или садашњи запослени или садашњи пензионери.

– Најнепопуларнији сценарији су да терет сноси једна од категорија – пензионери кроз смањење пензија или их уопште не повећавају, или – сада запослени кроз повећање старосне границе. То су два непопуларна сценарија. И зато, сада, шест година после реформе, треба да сагледамо где смо и како смо тамо стигли и шта нас чека у наредном периоду – закључује Петрески.

Она објашњава да дугорочно није коректно стално имати огромне трансфере из државне касе у ПИОМ фонд.

- Имајте на уму да на приходној страни буџета имате људе који учествују преко ПДВ-а и који никада за живота неће стићи до пензије. С друге стране, скрећете и та ограничена средства у Буџету за друге намене, на пример, за капиталне издатке или за друге расходе који могу донети развој – каже директор „Финанс Тхинк”.

У ВИДЕО ИНТЕРВЈУУ (који је горе) можете чути и о јавном дугу, буџетском дефициту...