Нехигијенске, дивље депоније и смрдљиви контејнери већ су постали уобичајена појава у Скопљу. Као и свакодневни, велики и за сада се чини нерешив проблем је и јавни градски превоз у коме недостаје аутобуса, а они који превозе путнике "стењу" од дотрајалости и никад се не зна да ли ће стићи до одредиште где су кренули без квара или без да су остали без горива.

Скопљани су уморни од ружних призора по граду, тоталне небриге градских власти и одсуства градоначелнице Данеле Арсовске у јавности, која још увек очекује да се огласи да ли намерава да учини нешто да град почне функционишу што је могуће нормалније.

Непажња је евидентна на сваком кораку. У периоду када је Скопље препуно туриста, који у групама готово увек крећу са градског трга, прво са чиме се суочавају су недовршени објекти из чувеног пројекта „Скопље 2014” постављени на једној страни трга. Ни десет година није било довољно да се ови објекти заврше, нити се зна када ће се то догодити.

На тргу госте у граду дочекује фонтана која више капље него прска, прљавштина и пси луталице, који су и поред честих реакција грађана одомаћени у овом простору.

 Осећам срамоту када видим групу туриста на тргу. Не знам како се градске власти једном не стиде. Плочице су прљаве, пси леже опуштено, смрди из шахтова у улици Македонија. Фасаде и зграде су остале нетакнуте, тротоар тамо код Порта Македонија је поломљен. Где год да се окренеш, нема га нигде. Па погледај кроз крошње дрвећа, остало је још негде или заборављено, не знам, новогодишња расвета, каблови окачени, не дај Боже неко да настрада. Да ли овако треба да изгледа главни град? - пита се старији Скопљанин, са којим смо разговарали у центру града.

И заиста, са канделабра, стубова и дрвећа висе каблови, ужад и разне жице, који су некада вероватно служили за нешто, а сада немају другу сврху него да дискредитују град.

Крошње дрвореда у централном делу крију права „чуда” и невероватне изуме. Тако, на пример, служе за пренос каблова од гвоздених стубова до зграде где су потребни преко грана. Најчешће се омотавају око грана дрвећа толико дуго да се урезују у дебло и озбиљно их оштећују. У крошњама су сакривени и остаци ужета, чворова челичних жица, божићних украса и сијалица. Има свега осим птица, за које би крошње дрвећа требало да буду природна средина, али не у центру Скопља где су заробљене кабловима и жицама.

У Скопљу, граду бетона и асфалта, свако дрво, сваку зелену површину треба чувати као право благо. Градске и општинске власти су се пре неколико година обавезале да током грађевинских радова ослободе сва бетонирана стабла. Кренули су и стали. Сада нека окрену поглед ка крошњи и ослободе гране од сајли и ужади. То би бар требало да буде једноставнија ствар, ако је уопште стало до зеленила и животне средине.