ВИДЕО ИЗВЕШТАЈ | Тирана са модерним зградама покрива "споменике" тираније
Албанија се заједно са Македонијом изборила за статус земље кандидата за чланство у Европској унији, али су им се путеви недавно раздвојили и суседна држава наставља процес евроинтеграција отварањем преговарачког процеса са Бриселом, док се од Македоније очекује да прво усвоји уставне амандмане.
Тачно у 18 часова звони звоно са грандиозног православног храма Васкрсења Христовог и позива православне вернике на литургију. У Албанији је православна заједница трећа по величини. У 18 сати, оџачар Етем-бегове џамије, која се налази на тргу Скендербег у Тирани, позива муслиманске вернике на вечерњу молитву. Половина становништва у Албанији су муслимани, припадници сунитског ислама, али постоји и велика заједница бектеша и дервиша.
Негде у улицама које воде до строгог центра Тиране је импозантна католичка црква „Свети Павле“, у чијем дворишту се налази и споменик Мајци Терезији, јер су Албанци поносни на своју сународнику и њену свету хуманитарну мисију из Скопље до Калкуте због чега ју је Света столица пре десет година прогласила за светицу.
Албанија је одлучила да по сваку цену мора да путује у Европу. Са најскупљим картама, без седишта, у прљавом и загушљивом купеу и са горким разочарењем што снажно дува са прозора. И поред свих ризика, ухватио је баш овај воз за Брисел, остављајући Македонију на перону да чека следећи сличан воз, јер европски возови ултрамодерне европске железнице изгледа не одговарају нашем колосеку.
Више од 30 одсто албанског становништва живи у главном граду Албаније. Верска права и слободе практикују се последњих 30 година од пада режима диктатора Енвера Хоџе и Лабуристичке партије. Били су строго забрањени и кажњавани 45 година, све до пада стаљинистичко-комунистичког режима 1992. године.
Бункери Енвера Хоџе постају музеји
Данас, дизалице висе над сваком зградом у Тирани, укључујући и верске објекте. Брзо се гради, уређује и мења свакодневно. Остаци диктатуре и четири деценије изолације сада су атракција која плени многе туристе у Тирани. Карактеристични бункери сада су претворени у модерне музеје, одајући почаст хиљадама жртава режима Енвера Хоџе. Некадашњи Забрањени град, у коме су биле резиденције Хоџиних блиских сарадника и полицајаца који су терорисали грађане, иронично, сада је насеље са бучним, лепо уређеним баровима, где се забављају млади и туристи.
Албанија се заједно са Македонијом изборила за статус земље кандидата за чланство у Европској унији, али су им се путеви недавно раздвојили и суседна држава наставља процес евроинтеграција отварањем преговарачког процеса са Бриселом, док се од Македоније очекује да прво усвоји уставне амандмане.
- С једне стране, грађани се осећају припремљено. Они су можда спремни за улазак у ЕУ, али ни ја не знам колика је власт, јер ми заостајемо на многим фронтовима, укључујући и преко потребне реформе. Неки проблеми излазе на видело, попут прања новца, организованог криминала и других аспеката који су веома забрињавајући, посебно са аспекта европских интеграција Албаније - каже колега новинар и продуцент Ервин Кафмола, који од године живи и ради у Приштини. последње три године, у А2 ЦНН.
Питам га – шта ће значити одвајање Албаније од Македоније у приступним преговорима са Унијом и да ли ће отежати приступни пут Албаније.
- То је дискутабилно питање, јер то што смо у истом чамцу са Македонијом, с једне стране, има своје потешкоће, јер ако једна земља из неког разлога пропадне, друга ће страдати. Али с друге стране, постоји нека врста јединства и заједнички интерес је много већи. Има своје препреке, али и предности, и оне су јасне. Сада, када су путеви раздвојени и када Албанија има потешкоћа са достигнућима, поготово што расте забринутост у областима које сам поменуо, посебно у вези са криминалом и другим сродним питањима, мислим да ће нам на неки начин бити много теже - он каже.
Отварање преговарачког процеса Албаније са ЕУ, међутим, не значи да се земља неће суочити са новим блокадама током преговора, попут оне последње од стране Грчке, која је такође зауставила њихов напредак ка ЕУ.
– Увек ће бити препрека. Тачно је да су обновљене тензије на дипломатском нивоу са Грчком, посебно у вези са изборима у граду Химари, на југу Албаније, али мислим да су главне препреке са којима се Албанија сусреће од нас самих. Проблеми које сада имамо су због нас и нико није крив. Не треба нам ни Грчка ни Бугарска ни било ко други да нам поставља препреке на путу ка Европи, ми сами себи радимо „добар“ или „лош“ посао – каже Кафмола.
Мисија Едија Раме
Шармантни албански премијер Еди Рама суочава се са заиста великим изазовом – вођењем преговарачког процеса са Унијом, али мој саговорник није баш уверен да ће успети у својој мисији да обезбеди пуноправно чланство Албаније у ЕУ, а није ни познато када, јер у земљи цвета криминал, корупција и прање новца уз „амин владу“, како каже Кафмола, а настојања да се са њима обрачунају само су декларативни.
Рама је искусан, проевропски оријентисан политичар, дуго присутан на политичкој сцени Албаније. Уметник и професор на Академији уметности, пре него што је постао премијер, био је градоначелник Тиране, министар културе и министар спољних послова, а преводио је и Социјалистичку партију Албаније.
– Рама предузима акције као део свог шарма и компромиса, али када говоримо о унутрашњим компромисима, Албанија де факто постаје велика машина за прање новца и зато имамо, на пример, колапс евра против дроге, наше националне валута. То је чудно за земљу која нема много производње. Одједном имамо супер јаку дрогу и евро наставља да пада јер имамо огромне количине евра које плутају широм земље и нико не може са сигурношћу да каже одакле долазе. Чак ни наши економисти, наши финансијски стручњаци, чак ни они најнезависнији не могу да нађу ниједан други разлог осим прања новца - каже Кафмола.
Кич је такође неизбежан. Поред споменика Скендербегу у центру врти се панорамски точак и сија вртешка. Поред историјског музеја са карактеристичним и препознатљивим муралом који бележи историјску прошлост албанског народа, турбо-фолк музика из целог региона одјекује и мами посетиоце да сниме занимљив тикток снимак посете Тирани.
Грађани Тиране не утичу на „урбана” решења
На дневном светлу Тирана изгледа пристојно, модерно, чисто. Огромно градилиште, комбинација италијанског наслеђа у виду великих, функционалних зграда изграђених за време окупације, које су данас факултети и државне институције, и огромних небодера у свим бојама и луксузних хотела који се печурају по граду у покушају да дају модерна раскош, уметничка креативност, шаренило, али и строго пословање престоничког пејзажа. Ново лице Тиране и шарено покривање зграда из совјетског доба, као и пренамјена зграда изграђених у вријеме Енвера Хоџе, углавном су производ концепта који је Рама успоставио током своја три мандата као градоначелник Тиране, са помоћ истакнутих албанских уметника широм света.
Карактеристични бункери, који подсећају на мрачну прошлост земље, неслободу и терор са којима се суочавају албански народ и мањинске заједнице, налазе се у прелепим зеленим оазама. Али под притиском темпа градње, они полако нестају на рачун објеката који су плод урбане мафије. Инвеститори често ћуте све док се новац улаже у нове садржаје од којих ће град и држава имати неку економску корист.
– Мислим да је наслеђе Тиране у великој мери на удару на горе. Такође, о неким изградњама нису консултовани грађани и други органи. Можда је било консултација „кенгура“ а не правих. Чињеница је да је већина зграда сконцентрисана у строгом центру града и, у основи, затварају небо и поглед, надвисујући праве, традиционалне знаменитости града. Наш премијер је најавио да ће бити још најмање 20 оваквих високих кула које ће красити пејзаж Тиране, а то је проблематично. Врло мало знамо о избору њиховог изгледа, о њиховом утицају на заједницу, на саобраћај, на могућност слободног кретања по граду. Грађани Тиране немају много избора око тога – каже мој саговорник.