Луткарска представа "Роња, разбојникова ћерка" на Позориште за децу и омладину (ТДМ) из Скопља освојио четири значајне награде на два позоришна фестивала у Србији.

Том приликом у "Јутарња штампа" разговарали смо са две глумице из представе, Матеа Јанковска који игра главну улогу Роња, за који је добио две међународне награде и Ангела Димитрова. Две младе, талентоване и перспективне глумице, запослене у ТДМ-у, говориле су о љубави према професији, успесима, али ио сновима и циљевима за будуће ангажмане и професионалне пројекте.

- Имам много неостварених снова. Мој циљ је заправо да стално сањам, да никада не престајем и мислим да је то задатак сваког уметника, да постави нове циљеве и да никада не изгуби љубав и страст коју доносе уметности. Желим да стално истражујем, стварам и да никад не губим жар – каже Матеа.

- Мислим да се мењају жеље, имамо конкретне циљеве и желимо да радимо што више нових ствари, нових искустава, како у позоришту, тако и на филму. Тако су, на пример, луткарско позориште и представа „Роња, разбојничка ћерка“ за мене нови изазов и нови отворени свет, какав раније нисам ни замишљао. Све време постоје нови снови, неостварени, али и они који су нам се остварили, попут запошљавања у Позоришту за децу и омладину, остварених улога – рекла је Анђела.

Луткарство као интегрална техника позоришне уметности код нас се не изучава на Факултету драмских уметности, али глумци који се баве овом специфичном техником су веома успешни у њој и заједно са Позориштем за децу и омладину освојили су бројне домаће и међународне награде и признања .

– Савладавање луткарства је заиста веома тешко. Рад са луткама захтева много рада, труда и улагања, а штета је што на Факултету драмских уметности немамо такав предмет, бар као изборни. Ми у позоришту смо учили од нуле, без претходног искуства.

Ја посебно, моја прва лутка је била у представи „Подрум“, играо сам улогу панкера и био сам одушевљен. Нисам знао како то да урадим, да ли ћу се уопште снаћи и да ли ћу постићи неки резултат. На срећу, представа је прошла одлично, али је дошла нова представа, односно нова лутка и морала сам да почнем изнова.

То је техника која се стално учи, јер свака лутка је другачија, има своју причу и захтева другачији приступ, постоји лутка коју води једна особа, али постоји лутка коју води много људи – објаснила је Матеа. .

– Синхронизација у луткарству је најважнија. Сви морају бити синхронизовани и дисати као један, посебно ако лутку помера више људи. То захтева велику концентрацију, посвећеност и много вежбе.

Тренутак када си иза лутке, ниси свестан како то изгледа са друге стране, са стране публике, много се разликује од живог позоришта и тренутка када не знаш да ли шта радиш. да ли је добро или не, чини да се осећате несигурно, као ништа да нисте. Зато много значи када имате колеге са стране, који ће вам рећи да је то што радите добро и да изгледа одлично – каже Анђела.

Матеа и Анђела осећају се као део целине, односно екипе која је заслужна за успех ове посебне луткарске представе „Роња, разбојничка ћерка“.

- Веома сам срећан и веома поносан на себе и цео тим. Заиста смо уложили много љубави и много зноја током стварања представе и веома ми је драго што је публика, односно жири све то видела и на крају дана наградила.

Сви ми веома волимо представу и мислим да је играмо са истим жаром и ентузијазмом, без обзира да ли је на редовном репертоару или на фестивалу. Успех представе нас не везује, само нам даје мотивацију да наставимо истим темпом – каже Матеа.

- Тајна представе је колективна игра, сви играмо једни за друге, радимо заједно. Цела представа, све што користимо, сви реквизити и сценографија је од природних материјала и то је чини посебном и лепом – каже Анђела.

Више разговора са Матеом и Анђелом можете погледати на следећем линку: