Мајка Васила Јованова, кроз сузе, данас је на конференцији за новинаре изразила најдубље саучешће породици Фросине Кулакове коју је син убио на „Партизанској” на пешачком прелазу.

-Желим да изразим најдубље, најискреније, најдубље мајчинско саучешће, посебно Фросининој мајци. Само мајка може да разуме како се осећа друга мајка. Губитак је ненадокнадив и неопростив. Како је муж рекао, две куће су се замрачиле те ноћи. Терет ове ситуације остаће са нама до краја живота, на целој нашој породици. Мислим да би само неко ко има дете требало да буде у стању да се на тренутак стави у нашу кожу и замисли колико је то страшно, колико је болно и какав је ово терет. Свакодневно се молимо Богу да Фросинина породица има снаге да издржи овај губитак и понизности да га прихвати. Као мајка, стојим на располагању другој мајци ако на било који начин могу да помогнем у овом изузетно тешком периоду. Немам довољно речи да изразим бол и жаљење због свега што се дешава. Васил је, како се испоставило, наше једино дете. „Имали смо још једног који је преминуо са 23 сата“, рекла је Ана Јованова, мајка осумњиченог Васила. 

Упитана о судији који је Васила Јованова осудио на поправни дом, а не на затвор, она је рекла:

Судију сам први пут у животу видео у самој судници током рочишта, а не знам да ли је била супруга мог колеге. Можда је супруга бившег колеге, али ја тога нисам био свестан. Бог ми је сведок“, рекла је Јованова.

Отац Васила Јованова, Зоран Јованов, који је официр у АРМ, рекао је да је његов син украо возило које је било на његово име.

-Васил, након пресуде, иако је раније тешко престао да пуши марихуану и није имао друге наркотике, после пресуде се заиста променио. Као да га је нешто дирнуло, престао је да пуши цигарете и фокусирао се на теретану. Заиста је променио ставове, нашао психолога и почео да га виђа. Духовника је нашао у „Св. Јован Бигорски“, били смо тамо. Пресуда је постигла резултате за Васила. Не знам да ли је то била пресуда, притвор или цео поступак, али он се променио, рекао је његов отац Зоран Јованов.

Он је признао да је предузео протекционистичке мере према свом сину.

-Нисам предузео такве мере за свог сина, нити сам о томе размишљао, нити сам имао моћ да тако нешто урадим. Нити верујем у некажњивост. Већ 24 године сваког јутра поздрављам македонску заставу. Предузимамо све врсте мера у оквиру нашег рада, дисциплинске и прекршајне. Апсолутно сам особа која верује у казну и одговорност“, рекао је Зоран Јованов.

Василова мајка је додала да ју је то разочарало када је Васил добио казну за своју прву саобраћајну несрећу. Причињена је материјална штета без повређених.

- Искрено смо били разочарани јер смо се надали да ће то бити добра лекција за њега. Искрено смо желели да постоје друге последице које би се дотакле као последица онога што је урадио. Чак смо се и разочарали, а камоли интервенисали“, рекла је Јованова.

Василов отац Зоран Јованов мислио је да ће после прве саобраћајне несреће његовом сину бити забрањено полагање испита.

-Мислили смо да ће бити нека врста забране полагања јер је Васил похађао наставу и положио теоријски, али је пао на тесту. Мислили смо да ће му бити забрањено полагање јер је пао на полигону. Ово моје очекивање је било наивно јер нисам имао дотадашњи контакт са законом и искуство о томе како правни систем функционише. Нити сам тражио, нити сам био у прилици да тражим, нити сам познавао некога са ким сам контактирао? Ви дефинитивно не познајете систем војске. Човек са функцијама које ја обављам не може да има привилегије, једноставно не може, те ствари су неспојиве“, рекао је Зоран Јованов.

Отац тврди да је ауто на његово име и да га је Васил украо.

-Ауто је купљено 2016. године из нужде јер је моја жена радила даље и требало му је да путује на посао. Било је легално на моје име, де фацто га је моја жена користила. Нисам дозволио Василу да вежба вожњу са мном или његовим ујаком до своје 18. године, верујући да је најбољи начин да се учи да се учи од почетка. И није питао. Када је завршио часове код инструктора, када је прошао тај процес, ваљда је мислио да зна да вози. И украо је ауто. Украдено је“, рекао је Зоран Јованов.

Адвокат породице Сашо Дуковски позвао је на правду у судници а не на улици и да се не примењује талионски закон – „око за око, зуб за зуб”. Он је рекао да су се у јавности шириле неистине да би се појачао гнев према Василу Јованову, попут брзине возила, која никако није могла да буде 180 километара на час, јер је Васил из споредне улице скренуо у „Партизанску” и залетео у Фросину удаљену 80 метара. То је, према речима адвоката Дуковског, растојање које није довољно да се развије брзина од 180 километара на час, а произвођач аутомобила је потврдио и да је максимална брзина коју ово возило може да развије у идеалним условима 160 километара на час на аутопуту.

Возило је јуче предато на вештачење. Дуковски је негирао да је Васил побегао са места где је ударио Фросину.

-Он долази до тела и покушава да јој помогне, нема спаса. Изражава искрено кајање. Све док сам адвокат, нећемо покушавати да смањимо његову психофизичку прорачунатост. Васил је здрав. Није тачно да је судија за претходни поступак промењен и да јавни тужилац није дошао на лице места за 3 сата, већ за 25 минута. Саобраћајна полиција је стигла у 23, а тужилац је на лице места стигао 50 минута после поноћи. Државни тужилац Љупчо Кочевски изашао је из дубоке тужилачке хибернације и тврди да ће Васил бити у притвору до окончања поступка. Па ко зна? Да ли постоји уговор или друга овлашћења? Био бих срећан да се тако вредно укључио у експертски извештај из Немачке за модуларну болницу у Тетову. А судско веће најављује да ће преиспитати пресуде Јованову, али где да их испитује Зорану Милевском Кичецу, који је добио 15 месеци и прегазио човека са смртним последицама. Или ћемо од Василовог случаја направити показну вежбу? упита Дуковски.