У нападу турског дрона, 11 цивила, укључујући шесторо деце, убијено је у области коју контролишу Курди у северној Сирији, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права.

Напад је уследио дан након што су побуњеници предвођени исламистима у муњевитој офанзиви збацили председника Башара ел Асада.

Борбе су избиле у суботу у Манбиџу, граду који држе Курди у близини сиријско-турске границе, између побуњеничких група, једну коју подржавају САД, а другу Турска.

Најмање 22 припадника Сиријских демократских снага (СДФ) које подржавају САД убијено је у Манбиџу и околини, а 40 је рањено, саопштила је курдска група, а преносе западни медији.

Сукоби су претходили састанку у недељу између министра одбране Лојда Џ. Остин и његов турски колега, министар одбране Јасар Гулер, пише Њујорк тајмс.

„Протурске фракције (СНА) ... заузеле су велике области града Манбиџа у источном Алепу, након насилних сукоба са Војним саветом у Манбиџу“, саопштила је Опсерваторија.

Савет је повезан са Сиријским демократским снагама, де факто војском полуаутономне курдске администрације која контролише већи део североисточне Сирије.

Раније овог месеца, Опсерваторија је саопштила да су протурски борци заузели стратешки северни град Тал Рифат од курдских снага, паралелно са великом офанзивом побуњеника против Асадовог режима.

Турске снаге и њихови опуномоћеници контролишу делове територије у северној Сирији од 2016, када су почели да нападају курдске борце које повезују са групом која је водила деценијама дуг рат против турске државе.

Анкара гледа на Јединице за заштиту народа сиријских Курда (ИПГ) као на изданак забрањене Курдистанске радничке партије (ПКК) у Турској.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган запретио је новом копненом инвазијом како би преузео контролу над три области под контролом Курда у северној Сирији, укључујући Тал Рифат.

Турска је у недељу саопштила да жели да помогне да се "гарантује безбедност" у Сирији након пада Асада и да ће радити на спречавању курдских снага да прошире свој утицај у Сирији. Анкара се противи сваком распаду Сирије, укључујући курдску аутономију.

Командант курдских снага у Сирији поздравио је у недељу „историјске” тренутке пада „ауторитарног режима” Башара ел Асада.
„У Сирији живимо историјске тренутке док смо сведоци пада ауторитарног режима у Дамаску“, рекао је за Телеграм Мазлум Абди, који је на челу Сиријских демократских снага, које контролишу делове североисточне Сирије.
Сиријска курдска мањина, која је успоставила полуаутономну администрацију на североистоку Сирије, искључена је из претходних рунди преговора између владе и опозиције у Женеви под покровитељством УН.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да би Турска могла да покрене нову офанзиву на северу Сирије како би створила нове безбедне зоне дуж своје границе, након што је у петак рекао да ће разговарати са новоизабраним председником Доналдом Трампом о могућем повлачењу преосталих америчких трупа из Сирије.

Турска и њене паравојне снаге у Сирији „желе да искористе тренутни хаос да прецртају мапу у корист Турске“, преноси процена инсајдера „Њујорк тајмса“.

Они користе преокупацију Дамаска другим питањима да наставе да шире свој утицај у овом времену хаоса и да поткопају Курде у Сирији, како би осигурали да њихова моћ буде ослабљена“, преноси Њујорк тајмс.

Вакуум моћи настао падом Асада представља прилику за Турску да повећа своју моћ и утицај у Сирији уопште, али посебно дуж њене границе.

Иначе, отац Башара ал Асада, Хафез ал Асад, који је владао Сиријом од 1970. до 2000. године, неколико година је давао уточиште турским курдским милитантима Радничке партије Курдистана (ПКК).

Међутим, ова помоћ је имала за циљ да отежа положај Турске, а не због симпатија Дамаска према Курдима.

У грађанском рату у Сирији 2011. Курди нису стали на страну Асадовог режима, нити су подржавали опозицију, коју су сматрали противником курдске аутономије, као што су противници биле и тадашње власти у Дамаску.

Како су неки сиријски побуњеници постајали све више исламистички оријентисани, сиријски Курди су били све забринутији.

Иако су сиријски Курди углавном сунитски муслимани, они су више мејнстрим у својим верским уверењима од исламистичких фракција, међу којима су најмилитантније секуларне присталице Партије демократске уније (ПИД), која дели неку врсту утопијске комунистичке идеологије са Радничка партија Курдистана (ПКК).

Додатни проблем су различити интереси САД и Турске у Сирији.

Турска и Сједињене Државе су чланице НАТО-а и заједно су прославиле свргавање сиријског диктатора Башара ел Асада, али се њихови интереси разилазе око подршке Курдима у северној Сирији, далеко од главног града Дамаска.

Курди су били кључни амерички партнер у борби против Исламске државе, исламистичке групе која је заузела велике делове територије на почетку грађанског рата у Сирији 2011. године.

Курди сада контролишу већи део североисточне Сирије под аутономном цивилном администрацијом. Око 900 америчких војника распоређено је у Сирији да подрже курдске снаге, иако је неколико хиљада повучено пред крај Трамповог првог мандата.

У Сирији има око два милиона Курда, односно десет одсто становништва земље. Говоре курдски (дијалект Киримањи), али већина говори и арапски, а многи Курди су се барем делимично асимилирали у арапско друштво.

Већина су сунитски муслимани. Око трећине њих живи у подножју планине Таурус северно од Алепа, а исто толико и дуж турске границе у Џазири.

Још десет одсто њих распоређено је у близини Џарабулуса североисточно од Алепа, а 10-15 одсто у Хаја ал Акраду (курдски кварт) на периферији Дамаска.

Курдски народ је етничка мањинска група без званичне државе. Пре Првог светског рата, Курди су живели номадским начином живота све до распада Отоманског царства, након чега су се нашли у неколико новостворених држава.

Данас има око 25-30 милиона Курда, од којих већина живи у региону који се протеже преко делова Турске, Ирака, Ирана, Сирије и Јерменије.