Маиа Санду, проевропска председница Молдавије, победила је у напетом другом кругу избора и освојила још један мандат након гласања које се сматра одлуком између ЕУ или Русије.

Након пребројаних око 98 одсто гласова, утврђено је да је Санду добила 55 одсто подршке, а касно синоћ грађанима се обратила и сама Санду најављујући да ће бити председница свих Молдаваца.

Њен противкандидат, бивши државни тужилац Стојаногло, добио је око 45 одсто гласова.

Стојаногло, који је имао подршку проруске Социјалистичке партије, залагао се за ближе односе са Москвом.

Председников саветник за националну безбедност рекао је јуче да је примећено „масовно мешање” Русије у изборни процес у Молдавији и да она има „велики потенцијал да изврне свој исход”.

Русија је раније негирала да се мешала у гласање у Молдавији, које је уследило недељу дана након још једног кључног у источној Европи, односно парламентарних избора у Грузији, које је председница те земље Саломе Зурабишвили описала као део „руске специјалне операције“.

Санду је сменио Стојаноглу са места државног тужиоца, који је негирао да је проруски настројен и близак Кремљу.

Би-Би-Си преноси да су се пре затварања биралишта и Санду и Стојаногло захвалили бирачима, а он им се обратио прво на руском, а потом и на румунском.

Иако је румунски главни језик у Молдавији, руски се широко користи због совјетске прошлости земље.

Занимљиво је да је победник ових избора, проевропски председник Маја Санду, добио више гласова из дијаспоре него у самој Молдавији.

На питање да ли је изненађена што је Стојаногло победио у самој Молдавији, она је рекла да гласање у Молдавији и иностранству треба посматрати као једно.

„Ми никада не делимо Молдавце на оне који живе у земљи и исељенике – ми видимо Молдавце као једну породицу“, додала је она.

Бивша совјетска република Молдавија, окружена Украјином и Румунијом, једна је од најсиромашнијих земаља у Европи. Има популацију од 2,5 милиона и 1,2 милиона људи широм света где живе и раде.

Молдавија је мала земља и налази се на превише осетљивом месту да би могла да се одупре утицајима и са Истока и са Запада.

Рат у суседној Украјини те покушаје је довео до тачке отвореног сукоба, који би у републици са националном структуром где су Молдавци, Руси и Румуни практично изједначени по броју, могао да изазове катастрофалан развој.

Поготово због дела Придњестровља, где живи руско становништво и који се залаже за отцепљење и припајање Русији.

У овом делу Русија има војна складишта са оружјем и око 1200 војника.