ВИДЕО | Андоновић: Осим материјалних, ратови у Украјини и Гази доводе у питање и људске ресурсе
Рат у Украјини траје већ трећу годину. Иако руске трупе у последње време напредују на терену и, према плановима Кремља, реализују шта су зацртали, поставља се питање колико и колико дуго обе стране могу да издрже ову динамику ратовања.
Према различитим изворима са терена у Украјини, као и подацима НАТО и западних обавештајних агенција, као и из највећих светских статистичких организација, права слика губитака, посебно у одливу руских снага, је висока.
Кијев има званичну веб апликацију и сопствену статистику која показује да је до сада погинуло најмање 170.000 руских бораца, а то потврђују и неки руски извори. Права бројка је вероватно већа од 200.000 војника, јер је Кремљ познат по традиционалном кашњењу у објављивању података, чак и унутар саме Русије.
Неки украјински извештаји иду чак и до пола милиона мртвих руских војника, што се не може независно проверити без званичних информација из Кремља и са земље.
Украјинци такође имају приближан број мртвих, али се званични подаци не објављују. Вероватно обе стране немају прецизан преглед мртвих јер рат још увек траје и сваки дан има нових мртвих.
Оно што се питају многи светски аналитичари је колико ће трајати руска иницијатива на терену и наравно украјинска одмазда, с обзиром да уз помоћ западних земаља Украјина тренутно успева да узврати свом моћном противнику.
Украјина добија војну и финансијску помоћ од Запада, који је сада на прагу другог рата који на Блиском истоку бесни више од годину дана. Сукоб Израела са милитантним и идеолошким Хамасом и Хезболахом ескалира и прети да уђе у још већи рат са Ираном. Управо ово бекство од контроле могућег тоталног рата дели и смањује ресурсе за наставак и успех у борбама.
Прошле године Москва је практично била принуђена да од Северне Кореје купује муницију и гранате, а од Ирана беспилотне летелице Шахед. Иако су у почетку биле релативно успешне, украјинске снаге су убрзо откриле слабе тачке иранских дронова, као што су њихов спор курс и промене висине, као и способност да их ефикасно обарају ватром из малокалибарског оружја или стандардним ракетним бацачима. Независни истражитељи су такође открили да су дронови Схахед углавном састављени од западних компоненти, посебно контроле лета и електронике за сателитско позиционирање.
Због ширења сукоба на Блиском истоку и у појасу Газе, Путин можда више неће моћи да се ослања на испоруке оружја из Техерана и окренуће се јединој преосталој опцији – азијским земљама. Дугорочни споразум је већ потписан са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, а Кремљ сада гледа у правцу свог јединог великог савезника – Пекинга.
Кина је од почетка сукоба потпуно избегавала да се приклони Русији, али такође није увела практично никакве санкције Москви. Штавише, Кина је тренутно највећи купац руских енергената и једини добављач електронике и делова за индустрију. Западне обавештајне службе имају информације да руски авио-концерни већ неко време тајно тестирају прототипове нових дронова у кинеским фабрикама и да би ускоро требало да почне њихова масовна производња.
Помоћ Украјини се суочава са сличним проблемима, што се, барем судећи по ситуацији, већ одражава на терену. САД су безрезервно помагале Кијеву оружјем и финансијама, али сада одлазећа Бајденова администрација дели помоћ са Израелом. Израел неће моћи да се одбрани од безбедносних претњи са којима се суочава без америчке војне помоћи.
Упркос неслагањима Бајденове администрације са Нетањахуовом владом, САД ће безрезервно бранити Израел. Више је него евидентно ко би у САД имао приоритет по питању безбедносне заштите, посебно ако Иран уђе у већи сукоб са Израелом, што ће бити добар аргумент да нова администрација у Белој кући започне мандат новом војном интервенцијом .