Иако ће за два и по месеца ући у Овални кабинет Беле куће, већ су почеле анализе да ли Доналд Трамп може да испуни своја предизборна обећања и донесе мир Украјини и Блиском истоку.

„Саветници Доналда Трампа нуде замрзавање рата дуж линије фронта, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и 20-годишње замрзавање интеграције Кијева у НАТО“, пише Тхе Валл Стреет Јоурнал, позивајући се на изворе блиске тиму. Трампа.

Тако Трампови саветници безусловно препоручују замрзавање сукоба, предају приближно 20 одсто територије Украјине Русији и „привремено обустављање” покушаја Кијева да уђе у НАТО.

Постоји и варијанта у којој би Украјина обећала да неће покушавати да уђе у НАТО најмање 20 година, а заузврат би САД наставиле да је снабдевају оружјем.

Такође, након замрзавања линије фронта, између трупа Украјине и Руске Федерације предлаже се успостављање демилитаризоване зоне у дужини од приближно 1.200 километара. Још није јасно ко ће то контролисати, али се разматра могућност распоређивања мировних снага без учешћа америчких трупа и било каквих структура које они финансирају, укључујући УН.

„Можемо да обезбедимо обуку и другу подршку, али мора да постоји присуство европских трупа на терену. Нећемо слати Американце да чувају мир у Украјини и немамо више намеру да плаћамо. Нека то ураде Пољаци, Немци, Британци и Французи“, рекао је члан Трамповог тима.

Утицајни украјински портал Страна је закључио да ако САД желе да окончају рат дуж постојеће линије фронта, постоји 80 одсто гаранција да ће се то догодити. Ни украјинске власти ни Европа неће моћи да се супротставе вољи Вашингтона јер Украјина у потпуности зависи од помоћи Вашингтона и није у позицији да инсистира на немогућим условима.

А за Русију, ако успори тај процес, САД би могле да покушају да утичу на њу преко Кине и других земаља глобалног југа које су заинтересоване да се рат оконча што је брже могуће.

Међутим, у Републиканској партији постоји јака војна струја која се залаже за наставак оштре политике према Русији.

Реч је о групи која је повезана са америчким војно-индустријским комплексом, као и нафтним и гасним бизнисом, који директно профитирају од рата у Украјини.

Та група ће покушати да убеди Трампа да је рат био „добра ствар” јер је омогућио Американцима да заузму европско тржиште нафте и гаса, истиснувши Русе.

Штавише, рат у Украјини везује Европу за САД, чинећи ЕУ зависном од америчких одбрамбених гаранција. Истовремено, то слаби два главна економска конкурента Америке: Европу (због разарања веза са Руском Федерацијом) и Кину (због чињенице да је Американцима сада лакше да гурају трговинска ограничења против Кине у ЕУ ).

Али ако Трамп буде инсистирао на мировној иницијативи, Владимир Путин неће одбацити његове предлоге ако дођу, већ ће ући у преговоре да постигне најбоље услове за прекид ватре за Руску Федерацију.

Коначно, окончање рата уз задржавање руске контроле над огромним окупираним територијама Украјине заправо би била велика победа Русије, посебно ако се има у виду да је све могло да се заврши много горе по њу, сматрају аналитичари.

У смислу заустављања рата на Блиском истоку, Трампов план за Израел и Палестину ће вероватно бити спроведен пре његове инаугурације 20. јануара 2025. године.

Према претходним најавама, Трамп планира да затражи од израелског премијера Бењамина Нетанијахуа да прогласи победу над Хамасом и Хезболахом и потом постигне договор.

Си-Ен-Ен је цитирао званичника Палестинске националне иницијативе Мустафу Баргутија који је рекао да он такође мисли да Трамп „неће толерисати ратове како се они дешавају” и да ће се „Нетањаху суочити са много оштријим председником него што је навикао”.

Баргути је, међутим, додао да се то неће много променити за Палестинце „јер су обе администрације биле потпуно пристрасне према Израелу“ и да постоји бојазан да ће Трамп дозволити Израелу да припоји делове Западне обале, што би значило „крај две државе“.

Међутим, најмање две Трампове одлуке биле су погубне. Током свог првог мандата, Трамп је признао Јерусалим као главни град Израела, иако је источни део замишљен да буде престоница палестинске државе, а супротно међународном праву, признао је и суверенитет Израела над Голанском висоравни, који није признат. из Европске уније.

Глобално гледано, још тежи проблем изазвала је његова одлука 2018. године, када је повукао Америку из нуклеарног споразума са Ираном, који је закључен крајем 2015. након више од дванаест година међународних преговора. Био је уверен да може да преговара о "бољем договору" од свог претходника Барака Обаме. Али његова политика „максималног притиска“ на Иран била је неуспешна: годину дана након што су се САД повукле из споразума, Иран је такође почео постепено да се повлачи из својих обавеза према споразуму. Данас је земља ближа него икада изградњи нуклеарне бомбе и у чврстом загрљају са Русијом.