Председник Јужне Кореје шокирао је земљу у уторак увече када је ниоткуда прогласио ванредно стање, прво у скоро 50 година.

Радикална одлука Јун Сук-иеола, објављена у касноноћном ТВ преносу, као разлоге је навела „антидржавне снаге“ и претњу из Северне Кореје, али је убрзо постало јасно да то није било вођено спољним претњама већ његовим сопственим очајним политички проблеми.

Међутим, то је навело хиљаде да се окупе у парламенту у знак протеста јер су опозициони посланици пожурили тамо да одрже ванредно гласање за укидање те мере.

Поражен, Јол је изашао неколико сати касније да прихвати гласање парламента и укине ванредно стање. Сада се суочава са могућношћу опозива, па чак и искључења из сопствене странке.

Он се сада такође суочава са опозивом свог председника након што је шест опозиционих партија у Јужној Кореји данас поднело предлог закона о опозиву.

Према уставу Јужне Кореје, опозив мора бити предложен већином у парламенту и одобрен од две трећине свих посланика.

Предлог ће затим ићи Уставном суду, једном од највиших судова Јужне Кореје, заједно са Врховним судом. Према Уставу, најмање шест судија мора да се сложи да се настави са опозивом.

Према јужнокорејском уставу, председник ће бити суспендован са обављања својих дужности током процеса док се поступак опозива не заврши.

Иначе, јужнокорејски председник се дуго понашао као председник под опсадом, кажу посматрачи. У говору у уторак увече, он је описао покушаје политичке опозиције да поткопа његову владу, пре него што је рекао да проглашава ванредно стање како би "како је рекао, уништио антидржавне снаге које праве хаос".

Он је заправо покушао да спасе своју политичку судбину увођењем ванредног стања.

Јон је изабран на функцију у мају 2022. као тврдолинијашки конзервативац, али је без пуне политичке моћи као председник од априла када је опозиција победила на општим изборима у земљи.

Његова влада од тада није могла да донесе законе које је желела и свела се на улагање вета на законе које је усвојила либерална опозиција.

Такође се суочио са падом свог рејтинга, који се кретао око ниских 17 одсто, пошто је био умешан у неколико корупционашких скандала, укључујући наводну манипулацију берзом његове супруге.

Прошлог месеца био је приморан да се извини на националној телевизији, рекавши да оснива канцеларију за надгледање дужности прве даме, али је одбацио ширу истрагу, на коју су позвале опозиционе странке.

Затим је ове недеље опозиција предложила смањење владиног закона о великом буџету – на који се не може ставити вето.

Истовремено, опозиција је покренула и поступак опозива против чланова владе и неколико највиших тужилаца, укључујући шефа владине ревизорске агенције, због тога што нису истражили берзанске активности његове супруге.

Његов покушај да уведе ванредно стање у земљи је вероватно отуда, када се сматрало да цивилне власти нису у стању да функционишу.

Јужна Кореја је последњи пут прогласила ванредно стање 1979. године, када је дугогодишњи војни диктатор те земље Парк Чунг Хи убијен у пучу.

Оваква мера није уведена у земљи од када је постала парламентарна демократија 1987. године.

Према јужнокорејском закону, влада мора да укине ванредно стање ако већина у парламенту то затражи на гласању. Исти закон забрањује војној команди да хапси посланике. Нејасно је шта се сада дешава и какве ће последице бити по Јона.

За сада је најављен импичмент Јона као председника, односно две трећине посланика у 300-чланој Народној скупштини мора да гласа за импичмент – најмање 201 глас.

Када се опозив одобри, води се суђење пред Уставним судом – деветочланим саветом који надгледа владине службе у Јужној Кореји. Ако шест чланова суда гласа за импичмент, председник се смењује са функције.

Ако се то догоди, то не би био први пут да је јужнокорејски председник опозван. Пре осам година, односно 2016. године, тадашња председница је смењена након што је оптужена да је помагала пријатељу у изнуди. 2004. други председник је смењен и суспендован на два месеца. Уставни суд га је касније вратио на посао.

Каква год да је судбина садашњег председника Јуна, многи се слажу да би његова јучерашња непромишљена акција могла више да штети репутацији Јужне Кореје као демократске државе него чак и штета коју су нанели нереди 6. јануара у Сједињеним Државама.

Јужна Кореја, која себе представља као прогресивну, модерну демократију која је прешла дуг пут од дана своје диктатуре, сада се суочава са највећим изазовом у обнављању демократског друштва у последњих неколико деценија.