Традиционално блиски односи између Сједињених Држава и Европе деценијама обележавају Минхенску безбедносну конференцију.

Основа на којој је почивао тај однос била је обострана сарадња.

Али након повратка Доналда Трампа у Белу кућу, чак ни оно што је деценијама изгледало прилично стабилно више није извесно. Конференција која почиње данас, међународно позната као Минхенска безбедносна конференција (МСЦ), биће тест новог стања трансатлантских односа.

Очекује се да ће на Минхенској безбедносној конференцији, која је позната као најважнији глобални форум за питања безбедносне политике, присуствовати око 60 шефова држава и влада. Из редова нове америчке администрације, дошавши у Баварску, поред потпредседника Ј.Д. Венс, потврдио је државни секретар Марко Рубио, али не и нови амерички секретар одбране Пит Хегсет. Поред тога, како је најавио домаћин конференције Кристоф Хојзген, очекује се долазак једне од највећих делегација америчког Конгреса која је икада присуствовала Минхенској безбедносној конференцији. Међу гостима је и нови генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

Безбедносна конференција је неформални састанак на коме се не доносе закључци. Зато се на лицу места подстиче отворена размена аргумената, а о сукобима се отворено разговара.

У свом другом мандату, Трамп је почео да износи нову, оштрију реторику о трансатлантским односима.

У „Минхенском безбедносном извештају” објављеном поводом конференције цитира се изјава председника САД током предизборне кампање да европске земље искоришћавају САД у трговинској размени, али и унутар НАТО. Преноси се и Трампова претња Европљанима: „Ако не платите, нећемо вас заштитити“.

Трампу смета недовољна улагања неких европских НАТО партнера у опремање својих војних снага.

Вашингтон је до сада плаћао највећи део трошкова НАТО-а и доследно је нудио Европи поуздану војну заштиту.

Трамп захтева да савезници издвајају пет одсто свог БДП-а за одбрану. Немачка, тешком муком, једва успева да издвоји два одсто, што је у међувремену постало (минимални) стандард у НАТО-у.

То би могло имати негативан утицај на помоћ Украјини, где су САД водећа земља по овом питању. Украјински председник Володимир Зеленски и Трампов изасланик у Украјини Кит Келог разговараће о овој теми у Минхену.

Шта ће тачно произаћи из ових разговора је неизвесно, али дипломате спекулишу да би могло доћи до замрзавања конфликта, при чему би Кијев, макар привремено, прихватио неке територијалне уступке у корист Русије у замену за безбедносне гаранције.

Док званичници НАТО-а одбацују могућност тренутног чланства Украјине у Алијанси, повећање испоруке западног оружја Кијеву се види као реалнија опција.

Келог је раније говорио о могућности одржавања избора у Украјини у неком тренутку, што није могуће по украјинском уставу док је на снази ванредно стање.

Трамп је, у међувремену, недавно поменуо могућност да САД добију приступ украјинским налазиштима ретких земљаних минерала „као компензацију за стотине милијарди које су потрошили помажући Кијеву да се одупре руској инвазији“.

Највише пажње привукла је изјава америчког потпредседника Џеј Ди Венса да не искључују у потпуности опцију слања трупа у Украјину.

„Постоје економска средства утицаја, постоје, наравно, војна средства утицаја“ која би САД могле да искористе против Путина, рекао је Венс у интервјуу за Волстрит џорнал.

Он је додао да би амерички председник Доналд Трамп могао да промени свој став о Украјини у зависности од тога како се преговори развијају.

Венс је оценио да је амерички председник Доналд Трамп отворен за све опције и да ће рећи „Све је то део дневног реда, хајде да се договоримо“.

Комплетна анализа је у видеу изнад у тексту.