У Скопљу постоји око 130 километара бициклистичких стаза, али стандарди по којима су изграђене, недостатак саобраћајне културе и доминација аутомобила отежавају кретање бициклиста по граду. Шетња ширим централним простором довољно показује са чиме се морају суочити љубитељи „два точка” – контејнерима и стубовима насред бициклистичких стаза, необележеним саобраћајним тракама на аутобуским стајалиштима, преуским тракама одвојеним широко постављеним стубовима, који дозволити им да прођу између њих возила су паркирана.

Много се може рећи о непоштовању осталих учесника у саобраћају од стране већине грађана који не напуштају аутомобиле, али је џаба ако надлежни не обезбеде да и бициклистима и пешацима пруже једнаке могућности за несметано и безбедно кретање, посебно у условима када су једина опција јавног превоза у граду аутобуси.

У овој земљи не постоје прописи за бициклистичку инфраструктуру, као што је то случај у већини европских и балканских земаља, по којима би требало планирати и градити простор за бициклисте. Због тога су бициклисти поново актуелизовали ову потребу, а Удружење за одрживи развој и заштиту животне средине „Го Греен“, у сарадњи са стручњацима из више релевантних струка, израдило је Предлог правилника за планирање, пројектовање, изградњу и одржавање бициклистичке инфраструктуре. , који је пре десетак дана званично достављен Министарству саобраћаја и веза.

У литератури која се користи за овај Предлог налази се и документ Предлог-правилник о условима за пројектовање и изградњу бициклистичке инфраструктуре. Прва фаза је рађена 2015-2016, а завршена је 2017-2018 године од стране Координационог тела за бициклистички саобраћај града Скопља, чији је део био и „На точак“, које је функционисало у два мандата два градоначелника. . Изузетно смо срећни у овом тренутку јер је рад многих наших чланова и симпатизера и плод последње прилично успешне сарадње са Градом Скопљем, извучен из заборава, оплемењен и надограђен од стране стручњака новим сазнањима, осмишљен и штампано у издању доступном јавности – истичу из „На точку”.

Одатле објашњавају да би оваква уредба попунила недостатак у нашој регулативи у вези са бициклистичким саобраћајем, јер не постоје стандарди за пројектовање техничких елемената бициклистичких површина, што доводи до изградње бициклистичких површина са нестандардизованим елементима. , недовољни и неусклађени хоризонтални и вертикални елементи , бициклистичке површине са отежаним или без дренаже, употреба неквалитетних материјала, што угрожава безбедност корисника бициклистичких површина и других учесника у саобраћају.

Стазе нестандардне ширине изводе се уз бројне сукобе у зони раскрсница, зони паркирања или аутобуских стајалишта. Приликом пројектовања кружних раскрсница бициклистички саобраћај није саставни део пројектовања. Ми немамо стандарде паркинга за бицикле за новоградње на државном нивоу, већ само одлуке неколико општина по сопственој вољи, а у међувремену су донети стандарди на европском нивоу, којима се можемо прилагодити. Користе се нестандардни носачи за бицикле, који нису безбедни и удобни за коришћење и оштећују бицикле. Прелази са бициклистичких стаза на коловоз и обрнуто нису приступачни, и даље се користе високи ивичњаци, а постоје једноставни технички начини да се то исправно уради – истичу бициклисти.

Сви ови проблеми и њихова решења објашњени су у Предлогу правилника. Па, на пример, стоји да је на главној улици велике брзине двосмерна двосмерна бициклистичка стаза одвојена од коловоза зеленим појасом ширине најмање три метра и одвојена од пешачке стазе зеленим појасом од Треба пројектовати 1,5 метара. Двострана једносмерна бициклистичка стаза поред коловоза или одвојена од коловоза зеленим појасом ширине 1,5 метара и одвојена од пешачке стазе зеленим појасом од најмање 1,5 метара, пројектована је на колекторској улици, док је на сервисној улици двострана једносмерна бициклистичка стаза поред коловоза или бициклистичка трака без раздвојене траке ако је ширина саобраћајне траке 3 метра или мања.

Правилником је објашњена и разлика између бициклистичке стазе и бициклистичке улице, шта је бициклистичка стаза, а шта бициклистичка трака, као и сви остали неопходни сегменти који би служили за пројектовање бициклистичке инфраструктуре.
На потезу је Министарство, које би требало да види неопходност доношења оваквог прописа, ако се жели обезбедити одржива мобилност у будућности. Обезбеђивање адекватне инфраструктуре довело би и до повећане употребе бицикала у саобраћају.