Вардар је постао депонија – блатњав је, прљав и пун ђубрета

Вардар / Фото: Слободен Печат / Слободан Ђурић

На питање да ли Град Скопље и јавна предузећа планирају било какву врсту чишћења смећа са Вардара, скупљеног на стубовима мостова, на галијама и фонтанама у Вардару, одговарају да отпад стиже из насељених места. подручја дуж реке и немогуће је свакодневно чистити.

Вардар је блатњав, прљав и пун ђубрета, то свакодневно примећују Скопљани који се рекреирају поред реке, али и гости у граду, којих је посебно у овом периоду у великом броју. По њој плутају пластичне флаше, грање, пешкири и сав други отпад, а дуж обале се таложе велике количине муља и наноса муља и песка.

То је ужасан призор са којим се свакодневно суочавам јер редовно шетам кејом. Не знам како је река дозвољена у оваквом стању. Ово је резултат депонија поред реке, па ми грађани правимо смеће. Али где су надлежни да реагују, да контролишу, да казне и да ниједном немарном грађанину или власнику предузећа не падне на памет да се приближи реци, а камоли да у њу баци отпад – одговара Скопљанин са којим смо разговарали код Вардара.

Вардар / Фото: Слободен Печат / Слободан Ђурић

Ситуацију погоршавају објекти постављени у кориту, галије и чесме. На њима остаје "плутајуће" смеће, чесме на Каменом мосту су затрпане грањем и отпадом, али ове године ионако не раде.

Вардар / Фото: Слободен Печат / Слободан Ђурић

На питање да ли Град Скопље и јавна предузећа планирају било какву врсту чишћења смећа са Вардара, скупљеног на стубовима мостова, на галијама и фонтанама у Вардару, одатле одговарају да отпад стиже од насељена места дуж тока реке и немогуће је свакодневно чистити.

 Од првих насеља уз извор Вруток континуирано се одлажу велике количине пластичног смећа, шута и кабастог отпада, који, пратећи ток Вардара, стиже у град Скопље, који је у Скопљу немогуће свакодневно очистити. . Годинама уназад ни градски ни државни ниво нису имали могућност и средства за овакав вид свакодневног чишћења јер се ради тешком механизацијом. Решење је у Државној инспекцији за животну средину, која треба да успостави систем за откривање и санкционисање починилаца дела која угрожавају животну средину и здравље грађана, чиме би се трајно спречила ова појава и додатно спречило исто расипање на Вардарској линији. да настави ка осталим насељима у Македонији – кажу у Граду Скопљу.

Вардар / Фото: Слободен Печат / Слободан Ђурић

Можда се отпад у реци не може свакодневно чистити, али градска предузећа свакако могу да уреде косине корита, јер док се зеленило кеја подрезује и коси, падине корита су зарасле у траву. Када ће бити ошишани и покошени, питали смо надлежне.

Мања гредица се коси неколико пута годишње, али се води рачуна о периоду и обиму како би се заштитио животињски свет - тврде у Граду.

Блато и шут из Вардара чистиће се ручно и машински

Последња информација из ЈП „Паркови и зеленило” о уређењу, односно кошењу зеленог појаса на кеју, је од пре месец дана, али тада није било информација о нагибима корита.

Познати су узроци стања у коме се река налази. Зашто надлежни у држави ништа не предузимају, зашто се не чисте дивље депоније дуж реке Вардар и зашто се не кажњавају починиоци?

У Граду Скопљу кажу да воде рачуна о заштити дивљачи у реци током кошења. Добро је ако нешто успе да опстане у загађеним и прљавим водама Вардара.

Вардар/ Фото: Слободен Печат / Слободан Ђурић
Вардар / Фото: Слободен Печат / Слободан Ђурић

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана