Издавачка кућа „Артконект“ и Друштво за македонско-немачко пријатељство и сарадњу организовали су током септембра низ сусрета са писцем Јонасом Лишером из Швајцарске.

Писац Јонас Лишер (1976) једно је од најеминентнијих имена савремене књижевности на немачком језику. Његова дебитантска књига Пролеће варвара (2013) сматра се једним од друштвено најрелевантнијих текстова савремене европске књижевности и номинована је за немачку и швајцарску књижевну награду за роман године.

Превод његовог дела на македонски језик урадила је Катерина Шекутковска, а књигу је објавила издавачка кућа „Артконект”.

- Позив да посетим Македонију добио сам од издавачке куће и од преводиоца моје књиге и са задовољством сам га прихватио. Одувек сам желео да путујем по Балкану, а Македонија је земља коју раније нисам познавао и коју сам заиста желео да посетим. Балкан ми је занимљив, јер га сматрам репрезентативним делом Европе. Оваква путовања ми пријају, јер се не осећам као туриста, али имам прилику да ступим у контакт са другим уметницима, издавачима, преводиоцима и осетим пулс читалачке публике – објаснио је Лишер приликом сусрета са њим. .

У Пролеће варвара, Лишер прича измишљену причу о кризи 2008, која је смештена на прославу венчања милионера у луксузном одмаралишту у Тунису, и кроз тај догађај описује свет у коме живимо.

- Савремени свет видим као свет кризе и као свет који нас узнемирава. Као политичка бића, сви смо узнемирени тренутном ситуацијом и имам осећај да ће време кризе донети велике промене. Наравно, с једне стране, то је највише због рата у Украјини, а са друге стране климатске промене су такође забринутост. Све нас то доводи у стање неизвесности, јер не знамо у ком правцу ће се они даље одвијати.

Почео сам да пишем роман 2010. године и тада сам био под јаким утисцима финансијске кризе која је захватила свет. У периоду који је уследио улазили смо из једне кризе у другу, али мислим да смо 2008. године дошли до дна, јер је то снажно утицало на финансијски сектор. Верујем да у банкарском сектору постоје фаталне системске грешке које ће се понављати у будућности, што значи да постоји потенцијал да нећемо изаћи из кризе.

Цела ситуација ме је занимала и са филозофске тачке гледишта, јер сам се бавио перцепцијом тих криза и перцепцијом света као математичког света, покушавајући да пронађем друге начине тумачења света, не само кроз призму математике и рачунарских модела. Писање романа за мене је значило бављење појмом „квантитативног слепила“, који сам покушао да опишем, не само у роману, већ иу другим својим есејима. У тим текстовима уместо „битке количина“ понудио сам „битку наратива“.

Са епистемолошке тачке гледишта, желео сам да истакнем да је политика чврсто повезана са привредом и кроз такву економску призму гледамо на свет у коме живимо. Пошто на све ово гледам из социјалдемократске перспективе, занимала су ме питања равномерне расподеле добара и дефинисања социјалне државе – истакао је Лишер.

Од 2013. године Лишер се бави само писањем, а поред белетристике, пише и есеје који се фокусирају на теме око популизма, неолиберализма, демократије и миграција.

Посета Јонаса Лишера Македонији реализована је као сарадња издавачке куће „Артконект“, Удружења за немачко-македонску сарадњу Скопље, Гете института Скопље и швајцарске фондације „Прохелвеција“.

(Текст је објављен у „Културној штампи“ број 147, у штампаном издању листа „Слободна штампа“ 24-25. Септембра 2022. године)