Да је дошло до сукоба између Ирана и Израела, одлучивало би много фактора, а можда би најважније било ко би се још и на чијој страни укључио у сукоб.

Техеран не жели да ескалира регионалне тензије, али сматра да Израел треба да буде кажњен како би се спречила даља нестабилност, саопштило је иранско министарство спољних послова, после смрти лидера палестинског покрета Хамас Исмаила Ханије у иранској престоници Техерану.

Рат Израела против Газе траје већ месецима, десетине хиљада људи је убијено и рањено, а скоро целокупно становништво опкољеног Појаса од 2,3 милиона Палестинаца је бар једном расељено. Нема знакова да ће израелска влада на челу са Бењамином Нетањахуом ускоро пристати на прекид ватре и решење масовне хуманитарне катастрофе у Гази.

У међувремену се ситуација знатно закомпликовала. За само неколико сати убијени су Ханија и Фуад Шукр, један од команданата либанског покрета Хезболах, који има посебно јаке везе са Ираном. Та убиства и текуће војне операције на палестинским територијама прете читавом подручју Блиског истока и постоји велики страх од сукоба између Израела и Ирана.

Ваздухопловство

Уколико би до тог сукоба дошло, пресудило би много фактора, а можда би најважније било ко би још био укључен и на којој страни. Вашингтон је већ објавио да САД остају привржене одбрани Израела, а Иран није сам у овој констелацији снага. На првом месту, највише ће се пратити одлуке и потези либанског Хезболаха, а поред Техерана, могао би се наћи и побуњенички покрет Хути из Јемена, као и поједине шиитске паравојне снаге из Ирака.

Оно што треба истаћи јесте чињеница да се Израел и Иран не граниче, односно да се између њих налазе Ирак и Јордан. С друге стране, Хезболах и Израел размењују прекограничну ватру од прошлог октобра, када је почео израелски рат у Гази након напада под вођством Хамаса на југу Израела у којем је убијено 1.139 људи и заробљено још 200. Израел и Либан деле границу и на десетине хиљада људи са обе стране је расељено.

Ако упоредите бројке и податке из Глобалног индекса ватрене моћи (ГФИ), већина бројева је на страни Ирана, осим за сегмент авијације који би могао бити кључан у овом сукобу. Према ГФИ, израелска војска је опремљена са 612 борбених авиона, док Иран има 551.

Иако нема велике разлике у бројкама, видљива је у квалитету. Док Израел нема проблема са набавком како самих авиона, тако и опреме за њихово одржавање и унапређење, Техеран већ дуго има потешкоћа због санкција и вероватно су му на располагању само борбени авиони руске производње.

Помоћ од савезника у региону

Што се тиче осталих бројки: иранска војска има 400.000 активних и 350.000 резервних војника. На другој страни, Израелци имају 126.000 активних војника и 465.000 „резервиста”. У овој статистици, Техеран и даље броји 190.000 припадника јединица Иранске револуционарне гарде. Укупно, када се саберу све пешадијске јединице, Иран има 610.000, а Израел 169.500 активних војних лица.

Што се тиче артиљерије и моторизованог сегмента, Израел има далеко више оклопних борбених возила (6.135 – 3.555), док Иран има више тенкова (2.842 – 1.650), генералних артиљеријских оруђа (4.873 – 1.000) и ракетне артиљерије (1.755 – 48). . И ове бројке треба узети са великим опрезом из неколико разлога. Први је да обе стране не откривају свој тачан број, а значајан део израелске стране је искоришћен, оштећен или уништен у Гази.

У погледу ваздушних и противваздушних могућности. и географски подаци, Израел је отприлике 1.250 километара од Ирана, 1.650 километара од Јемена и 395 километара од Ирака, што значи да има времена да се припреми за могуће ваздушне нападе.

На израелској страни је и чињеница, доказана претходним покушајем Ирана да запрети Израелу из ваздуха, ракетама и дроновима, да ће Тел Авив бити на одстојању од својих савезника у региону (америчке и британске јединице у региону , као и информације које су дали Јордан или Саудијска Арабија.

Предвиђајући ово, Израел је проширио одбрамбене системе као што су Гвоздена купола, Патриот, Давидова праћка (позната и као Магични штапић) и систем Стрела. Паралелно са тим, радило се и на јачању офанзивних капацитета, јер се израелска војска често води политиком „напад је најбоља одбрана“.

С друге стране, Иран се у последње време посветио развоју ракета и беспилотних летелица, али као слаба тачка истиче се чињеница да је занемарио развој сегмента ПВО, што би могло да представља проблем за Техеран.

Хезболах као одлучујући фактор?

Оно што би могло да превагне у корист Ирана је раније поменути либански покрет Хезболах, који важи за најбољу наоружану парадржавну борбену формацију на свету.

Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) у Вашингтону процењује да ова оружана група има на залихама између 120.000 и 200.000 пројектила и да би у случају рата лако могла да прими много више пројектила из Ирана.

Поред тога што су стационирани у Либану и на граници са Израелом, Хезболах би могао да нападне и из суседне Сирије, што значи да би Израел могао да буде угрожен са две стране истовремено и да гађа већи део своје територије.

Ово су само неки од фактора којима располажу Израел, Иран и њихови савезници, други би се могли открити у случају евентуалне ескалације.