Слаб учинак ученика на међународним тестовима је сложен проблем на којем све заинтересоване стране морају да раде

Студенти / Фото: „Слободен пећат“ / Драган Митрески

Сви треба да раде, почев од родитеља, да обезбеде услове за што већи обухват деце у предшколским установама, да користе савремене методе, да имају обуку за васпитаче. Све ове ствари се раде како би се постигли бољи резултати. За неколико година видећемо резултате новог концепта који се уводи у основно образовање и мислим да ће бити бољи, каже директорка Државног испитног центра.

Македонија је годинама на зачељу међународних тестова знања ученика. Резултати последњег ПИСА теста из 2022. рангирали су средњошколце на 61. место у математици и 71. по језичкој писмености, од 81 земље. Ученици су из природних наука освојили 380 бодова, што је земљу сврстало на 68. место у Европи. Те године су ученици из већине земаља учесница тестирања показали лошије резултате, а разлог је била пандемија ковида.

Зашто македонски ученици годинама имају лоше резултате на међународним тестовима из природних наука, математике и разумевања прочитаног? У чему је проблем и да ли се нешто ради?

Одговор је да су многи фактори укључени у овај проблем, а решења су сложена.

Фото: „Слободна штампа“ – Драган Митрески

Проф. др Калина Малешка са Филолошког факултета Слободна штампа каже да утичу на приступ настави, уџбеници у којима недостају вежбе које подстичу на логичко и креативно размишљање, прилике у школи, али и шире, друштвене и технолошке промене, а понекад може бити више о недостатку мотивације него о немогућност постизања бољих резултата. Према њеним речима, да би се унапредила функционална писменост, потребно је радити на промени свих ових фактора.

директора Државног испитног центра Биљана Михајловска истиче да је 2022. године велики број земаља имао ниже резултате на ПИСА тесту, али додаје да проблем и даље постоји, а сви надлежни морају да га препознају и раде на његовом решавању. Према њеним речима, лоши резултати нису само због онога што наставник ради у школи, већ је то сложен проблем у који су сви укључени.

Зашто су ученици слаби на међународним тестовима?

ПИСА је један од најпознатијих и најверодостојнијих међународних тестова који мери писменост, односно применљиво знање које је ученику потребно за наставак школовања и успех у личном и професионалном животу. Задаци у тестовима се односе на реалне ситуације у којима се ученици могу наћи, а одговори не мере репродуктивно, већ функционално знање које је важно за повезивање, разумевање и решавање проблема.

Након објављивања резултата, Министарство просвете и науке саопштило је да су разлог за њих негативне последице пандемије на образовање. Према подацима Министарства, резултати показују опште смањење нивоа језичке, математичке и научне писмености код ученика узраста од 15 година у скоро свим земљама учесницама. Министар Јетон Шаћири је тада изјавио да није задовољан резултатима и истакао да су потребне реформе. Према његовим речима, наставни кадар је кључан за стварање што бољих резултата.

Тада је реаговала Канцеларија УНИЦЕФ-а у Скопљу, одакле су истакли да је „цена коју ћемо платити висока, ако криза учења не постане национални приоритет”. Представница УНИЦЕФ-а Патрисиа ДиГиованни рекла је да „земљу треба озбиљно да забрине најновији резултати који показују назадовање” и да „предуго дозвољавамо деци да заостају у читању, математици и науци”.

Директорка Државног испитног центра Биљана Михајловска сматра да различити фактори утичу у различитим државама, али сличности постоје и на светском нивоу.

– Овде свако има своју улогу, почев од креатора образовних политика, оних који одлучују шта ће бити наставни план и програм, затим како ће се по тим програмима правити уџбеници, затим како ће се то спроводити у учионицама, које методе и технике користиће се наставници, која је мотивација ученика и са којим знањем долази од куће – објаснила је Михајловска.

Биљана Михајловска / Фото: „Слободен пећат“ / Драган Митрески

Сви ти фактори када се комбинују стварају веома комплексно питање, додаје она, и не може се рећи да је проблем један.

– Од свих истраживања која смо урадили, има неких која се поклапају са сазнањима на светском нивоу и на којима се може и мора радити. На пример, књиге у кући. Ученици који су на упитнике одговорили да код куће имају више књига, имају већи скор како на светском нивоу тако и код нас. Не смемо дозволити деци да читају само кратке текстове на интернету, не смемо заборавити књиге. Друго, образовање родитеља је стални проблем. Што је образовање родитеља веће, то су и резултати ученика бољи, јер је очигледно да се личне карактеристике родитеља одражавају на ученике. Одлазак у вртић такође има велики утицај. Ученици који су похађали вртић две до три године увек имају већи успех - каже директорка Државног испитног центра.

Студенти / Фото: „Слободен пећат“ / Драган Митрески

Михајловска истиче да је потребно радити са студентима који студирају у руралним срединама, јер они који студирају у урбаним срединама увек показују боље резултате на тестовима.

– Постоји један фактор који се код нас стално појављује, а то је социоекономски статус родитеља, али и школе. Што је бољи положај школе и родитеља, то су бољи резултати ученика. По мом мишљењу, не можемо дозволити да ученици који потичу из породица са нижим социо-економским статусом имају ниже резултате, па стога школе морају много више да улажу – рекла је Михајловска.

Још један приметан фактор је да школе са више средстава и ваннаставних активности раде боље.

– Сви треба да раде, почев од родитеља, да обезбеде услове за што већи обухват деце у предшколским установама, да користе савремене методе, да имају обуку за васпитаче. Све ове ствари се раде како би се постигли бољи резултати. За неколико година видећемо резултате новог концепта који се уводи у основно образовање и мислим да ће бити бољи – закључио је директор Државног испитног центра.

Шта треба учинити да се резултати побољшају?

Професор Малеска је координатор пројекта развоја функционалне писмености у основним и средњим школама. Она каже да се овај пројекат тренутно реализује на добровољној бази, односно без финансијских средстава.

– Зато је у овој првој фази позив за учешће упућен преко Удружења наставника, а фокус група су наставници матерњег и страних језика. За учешће у пројекту појединачно се пријавило 30 наставника из 23 основне и средње школе. Осим овог наставног особља из основних и средњих школа, у пројекту учествују и наставно особље и постдипломци Филолошког факултета „Блаје Конески“ – истиче проф. Малешка за „Слободну штампу“.

Калина Малешка / Фото: Игор Тодоровски

На питање да ли има помака, професорка је истакла да се тренутно ради у групама на припреми активности које су у складу са препорукама и смерницама за унапређење функционалне писмености у секцији за разумевање прочитаног.

- Истраживањем научних радова који се баве овом темом и учешћем на семинарима и радионицама функционалне писмености у области разумевања прочитаног, припремила сам опште принципе који служе као смернице приликом креирања активности које би се примењивале у настави са ученицима основних и средњих школа. школа коју предају наставници који учествују у пројекту. За сада радимо на разматрању активности које би се реализовале наредног полугодишта, што значи да још нису реализоване у школама. Прве резултате и податке имали бисмо отприлике у децембру ове године – додаје она.

Овај пројекат се фокусира на један од фактора који треба да унапреди функционалну писменост, а то је приступ настави. Посебно радимо на осмишљавању активности које ће ученицима пружити вештине које ће им омогућити да повезују информације из више извора, извлаче релевантне закључке из датих текстова, читају са разумевањем, критички размишљају и аргументовано изражавају своје мишљење.

– Резултати међународних тестова су нека врста индикатора, али ти тестови су често везани за културолошке факторе и нису увек прилагођени условима у којима се спроводе. Зато би унапређење образовања уопште требало да буде важније од побољшања резултата стандардизованих тестова – закључила је професорка Малеска.

Било је и разочаравајућих резултата у региону

Ово је четврто учешће Македоније у ПИСА-и, преко Министарства просвете и науке. Претходно је држава била део студија 2000, 2015. и 2018. године. У априлу и мају 2022. године обухваћено је 6.610 ученика из 111 средњих школа, где је, у зависности од величине, тестирано од 35 до 155 ученика на македонском и албанском језику. Реализатор студија у нашој земљи је Државни испитни центар.

Македонија је 2000. године била на 38. месту у разумевању прочитаног и математици, док је у природним наукама на 36. месту. Те године је учествовала 41 држава.

У 2015. години учествовале су 72 земље, а Македонија је рангирана на 69. месту за разумевање прочитаног и природних наука и на 68. месту по математици.

У 2018. години македонски ученици су били на 66. месту за лектиру, 67. за математику и 62. место за природне науке.

Ни најновији ПИСА тест није донео добре вести за регион. Албанија и Косово имају лошији просек од нас у све три категорије. Међутим, просек студената у Србији је испод оног у земљама ОЕЦД. Хрватска је најбоље прошла по свим параметрима, са просеком од 472 бода из математике, 476 из читања и 485 из природних наука. Босна и Херцеговина није учествовала у овом тестирању.

Учионица / Фото: „Слободен пећат“ / Драган Митрески

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана