Скопље, од културе до „скулптуре“ и назад

Покушаји да се Скопље од града културе претвори у град "скулптуре" на крају су се показали неуспешним, захваљујући вредном раду свих градских културних институција и људи у граду који раде глатко и са великом мотивацијом да Скопље постане фаворит за Европу Престоница културе.

Лепо је кад у новинама (чак и у опозиционим и генерално критичким медијима) прочитате да су „Филхармонија, Арханђео“ и Емин Јиан створили - музичку магију коју је публика хтела да траје још дуже е Осећа се још боље када је град признат да су концерти које Град Скопље сваког лета организује са Филхармонијом у Градском парку, под називом „Филхармонија на отвореном“, право искуство за публику.

Подсетимо, 2017. године Филхармонијски оркестар и хор МОБ -а одржали су концерт са хитовима „Куеен“, 2018. године са реномираном џез музичарком Феми Кути, 2019. године реализовани су пројекти „Љубав и револуција“ (најпопуларнији песме из области поп-рок и панк музике које су углавном обележиле деведесете године) и „Погоди“ (теме из култних цртаних филмова земаља Источног блока), које су поново емитоване на телевизији у време пандемије 90.

Ове године „Отворена филхармонија“ имала је концерт у дворишту Министарства културе (промоција нове летње позорнице у срцу Дебар Маала), а поред легендарног концерта са „Арханђелом“, у сарадњи са Градом Скопље планира још један отворени концерт у Градском парку у септембру.

На отвореној сцени пре пандемије било је добро посећених културних догађаја (на пример, приказивање филма „Исцелитељ“ у оквиру бесплатних филмских вечери кроз „Биоскоп на отвореном“ у Градском парку). Култура на отвореном ове године је тренд зелених кровова у центру Скопља, који су постали дестинација за многе различите културне догађаје-музичке програме, биоскоп на отвореном, ДЈ сетове, „Викенд у позоришту на отвореном“ итд. Богат културни програм зелених кровова у центру града се наставља, а грађани Скопља имају прилику да безбедно уживају у квалитетним културним садржајима у овим новим урбаним оазама.

Скопље у кичу

Скопље је град који је одувек био познат по богатој културној традицији и разноврсној културној понуди за становнике Скопља. Култна места попут МКЦ -а, МНТ -а, Калеа, Универзалне хале, Градског парка, Старе скопске чаршије, места су која ће се увек памтити као места на којима сте бар једном посетили добар концерт са добрим бендом. Можда су деведесете и ране 1990 -те биле процват културне понуде у Скопљу, гледано из моје перспективе.

Нажалост, тада се цела културна клима у граду променила. Вредни културни догађаји постајали су све мање важни, а турбо-фолк и кич као да су прекрили град.

Наравно, најодговорнији за оно што је Скопље почело да доживљава као „нову европску престоницу кича“ („Чувар“) је претходни скуп владавине, са мегаломанским пројектима из „Скопља 2014“. Били смо сведоци како се тадашњи премијер замишљао не само као главни урбаниста, архитекта и уметнички покровитељ, већ и као главни аутор и градитељ свега оног кича који је обилазио престоницу.

Премијер, који је, иначе, одлучио које фасаде не треба штитити као споменике културе, шта ће се градити у бароку, шта у класицизму, а шта мермером и „посебним малтером“. И тако је Скопље из познатог града са много културних вредности почело да се препознаје као град барокних зграда, фонтана и фасада.

Култура као партијско оружје

Нажалост, тадашња влада је културу схватила као оружје за политичку мобилизацију и изазивање различитих сукоба. Сетите се само сукоба изазваних пројектима изградње цркве на тргу, цркве-музеја у Калама, споменика „Кјосету“ са бодежом испред дворске палате, скулптуре цара Душана, подизања крста у Бутелу, музеју ВМРО са воштаним фигурама и Хитлером, Мусолинијем, царем Борисом, краљем Александром итд. А бела палата "са величанственим лустерима, црвеним теписима, са махагонијем", која је постала симбол корупције, по мени је врхунац кича у Скопљу.

Можете ли да се сетите каква је летња културна понуда тада била у Скопљу? Можда би се пријем Хуна од стране "фаланге" и фестивал Субрата Рои могао описати као најуспешнији културни догађај тог времена, или слетање Царолининог дизалице у част 20 година независности. Нажалост, у то време Скопље није имало новца за модерне ватрогасне мердевине, па је кран био најкреативније решење за такве догађаје.

Од свих ружних културних маглина "ренесансе у 100 корака" - почевши од идеје о "поновном покретању" сата "Старе железнице", свирању новокомпонованих древних македонских плесова и облачењу "Прометеја" - најапсурднији је био Индијски „мировни“ фестивал Субрата Рои, који је промовисан пре „Ратника на коњу“. Још се сећам тренутка када је несуђени инвеститор Субрата Рои у пратњи својих индијских плесача промовисао Македонију као „државу без корупције“ у „старом позоришту“ МНТ -а, изграђеном за 37,7 милиона евра, које је почело да се распада мање од 8 година након што је свечано пуштен.

Ништа није остало од лажних обећања о милионским инвестицијама и споменика Субрати Рои. Није остало ништа од последњих кестена на тргу који су тајно исечени ноћу, што је изазвало велики револт међу становницима Скопља.

Враћање културног сјаја

У последње три и по године Скопље је повратило свој културни сјај. Најбољи показатељ је да се Скопље, са културне тачке гледишта, показало да је чак и јаче од круне са низом културних догађаја на отвореном. У пролеће 2020. године подржано је 50 концерата, неколико позоришних представа, изложби и других догађаја на 28 локација у 8 општина у оквиру пројекта "Култура у доба круне". И не само то, традиција похађања концерата на отвореном негована је и пре пандемије током „Градског летњег парка“, а концерти за дочек 2019. године са „Парним рољаком“ (уз чувену „Офкестру“ као предгрупу ће памтити дуго) и 2020. дочекати са Дином Мерлином (са „Гипси Грове“ као предгрупом).

Покушаји да се Скопље од града културе претвори у град "скулптуре" на крају су се показали неуспешним, захваљујући вредном раду свих градских културних институција и људи у граду који раде глатко и са великом мотивацијом да Скопље постане фаворит за Европу Престоница културе ...

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана