Пре неки дан сам имао прилику да седим са пријатељима из детињства у свом комшилуку. Са пријатељима са којима сам одрастао, разговарали смо уназад. Време када је парк у Чаиру био парк без зграда и често смо играли фудбал головима од камена. Време када је наше суседство било мирније и са много мањим бројем становника. Време када су највеће куће које сте могли видети на том подручју биле су до два спрата.

Враћајући се уназад закључили смо да су деведесете биле најбоље године за живот и раст у нашем суседству. То је био период када су ми родитељи купили први бицикл, црвени БМВ, који сам волео од првог дана и који ми улива љубав према бициклизму. У то време Скопље можда није имало бициклистичке стазе, али је било простора - било је простора за бициклизам и игру на улици колико желите.

Погрешна политика град је гурнула уназад

За три деценије власти које су владале градом успеле су да потпуно униште северни део Скопља. Овај део је био потпуно занемарен и није било улагања у конкретне пројекте који би олакшали живот грађана. Погрешна политика одбацила је град уназад, остављајући локалне шерифе да следе планове од којих би само они могли имати користи. Јавни простори су узурпирани, тротоари се не виде, нове зграде су никле свуда без икаквог стандарда. Зеленило је сведено на минимум, пешачке стазе су претворене у паркиралишта. Отворила су се многа мала предузећа која загађују животну средину, а одговорности за чишћење сведене су на површне ангажмане (што се може видети).

Ове околности ме никада нису обесхрабриле да свакодневно користим бицикл. Ишао сам у школу бициклом, у чаршији сам увече излазио бициклом, за викенд сам ишао бициклом до приколице у Треском језеру. Било је тешко живети у Цаиру и свакодневно користити бицикл.

Кључне проблеме решавамо капиталним пројектима

Ако последње три године развоја Скопља анализирамо са саобраћајног аспекта, посебно за бициклисте попут мене, можемо закључити да има наде. Најновији пројекти које је најавио градоначелник Шилегов - продор улице која ће повезати Џона Кенедија и Пластичку (Булевар Николе Карева), као и два чвора на Момин Потоку, решавају уска грла и блокирају проток крви између две стране Скопља, не само за возила, већ и за пешаке и бициклисте.

До краја маја град ће завршити проширење улице Николе Карева и овог лета започиње пројекат са два чвора, који ће за две и по године отворити нове саобраћајне коридоре између северног, западног и јужног дела. Нова саобраћајна инфраструктура омогућава ширење Скопља лево од Вардара, који постаје подједнако атрактиван за изградњу и нове инвестиције (попут Источне капије и најављеног Лидла). Не говоримо само о новим саобраћајним коридорима, већ и о новим зеленим коридорима, попут модерних булевара Босне и Херцеговине и Христијана Тодоровског Карпоша, прилагођених и пјешацима и бициклистима. Ако поред ових коридора додамо мост у хотелу „Русија“ као нови саобраћајни чвор са обе стране Вардара и следећи пробој у улици Васка Карангелеског, онда за неколико година можемо да замислимо да је Скопље знатно растерећено од саобраћаја, много прилагођенији за пешаке и за бициклисте и много више повезани.

Поред целокупног потеза Булеваром Николе Карева је и пројекат новоформираног зеленог коридора уз реку Сераву, где је предвиђена бициклистичка стаза, која ће извор у Радишанима повезати са утоком у Вардар. Овај пројекат ће такође допринети уношењу чистог ваздуха у градске гужве.

Нема више - тамо цвеће и зеленило, овде само бетон

Сведоци смо бројних критика у вези са постављањем бетонског зида у улици Цветана Димова, како би се обезбедио сигурнији саобраћај за све грађане. Одрастао сам у тој улици и сведок сам разних дивљања која су се често завршавала смрћу. Можемо се сложити да естетски зид у тој улици не изгледа превише светао, али ако ме неко пита сигурно бих одабрао сигурност уместо естетике, посебно зато што моја ћерка и неко друго дете свакодневно користе ту улицу.

Ову „сјајну“ слику нећемо дуго видети, јер коначно имамо ГРАД који се подједнако залаже за све грађане. Пробијање друге руте БРТ-а омогућиће решавање уског грла између Чаира и Бутела и изградњу нових зелених коридора. Ова стварност није далеко од данас. Овом делу Скопља потребна су нова решења, јер има двоструко више грађана него 90-их.

Сваки корак који доприноси већој сигурности грађани увек поздрављају, а такав је случај и са бетонским зидом у Чаиру. Неки су покушали да продају причу да Град Скопље сади цвеће на једној страни града, а конкретизује и гетоизира на другој. Ова манипулација се није догодила мојим драгим људима из Чаира, јер су људи већ свесни и виде шта се око њих догађа.

Сведоци смо све већег присуства зеленила у целом граду, нових зелених ходника у граду, новог стандарда уређења тротоара који имају зеленило око себе, зелених кровова по целом граду (ускоро преко „ТЦ Мавровка“), пуштања пешачких стаза итд.

Нешто што ћу увек памтити је изрека градоначелника Ериона Велиаја током његове званичне посете Тирани. „Чак и ако радите поштено, често ћете наићи на критике, али не заустављајте се, то је гласна мањина која ће подићи свој глас на било шта што радите. „Важно је запамтити да, с друге стране, имате тиху већину која није тако често гласна, али подиже свој глас када је најпотребнија.

Стога, Скопље и Скопљани, наше је да радимо, а ваше је да нас охрабрите и охрабрите да радимо још више. Нико није успео у животу сам и никада неће успети. Чак смо и заједно у овој прелепој причи која се зове Скопље, знам да ће Скопље бити, и као бициклистички и као зелени град за све!