Снажна олуја погодила је вишње и паприке, пољопривредници се нису осигурали

Фотографија: МИА

Држава плаћа 60 одсто трошкова осигурања, али чак 4.000 пољопривредника не користи ову прилику. Ослањају се на штету коју добијају од државе.

Јака туча погодила је неколико региона у земљи. У струмичком крају је ишчупао дрвеће и донео пластенике са паприком и парадајзом. Поље пшенице Пелагонија избељено је градом, у Кичевском крају оштећен је род трешања и других усева који сазревају у овом периоду, а понегде у земљи и дуванска поља.

Климатске промене доносе све више и више олуја, али упркос државним субвенцијама, мање од 4.000 пољопривредника има пољопривредно осигурање.

Александар Мусалевски, шеф Министарства пољопривреде, објашњава да држава покрива 60 одсто осигурања пољопривредника, до 150.000 денара, али да ни ова субвенција не мотивише пољопривреднике да осигурају.

- Пољопривредници се ослањају на државну помоћ. Знају да ће, ако се догоди временски догађај, доћи општинска комисија да изврши процену и тада ће добити финансијску помоћ од државе. Али та помоћ путем владине комисије чини 10 до 30 процената штете. Више новца могли би добити преко осигуравајуће компаније. С друге стране, такође добијамо жалбе у вези са проценом штете од осигуравајућих друштава - каже Мусалевски.

Држава плаћа 5 милиона евра одштете

Дугогодишњи стручњак у области пољопривреде, директор „Агротима“ Ленце Николовска, каже да постоји неколико разлога због којих је мали проценат оних пољопривредних произвођача који желе да имају сигурност производње.

- Прво, то је резултат недостатка информација о важности осигурања и подршке државе од 60 одсто за полисе осигурања, затим неповерења које имају у осигуравајућа друштва и, највише од свега, мислим да је једноставније, односно за њих је боље да одштету траже од државе. Оваква ситуација и такав начин размишљања пољопривредника није добар ни за државу која годишње плати до 5 милиона евра за штету од временских непогода. Овај новац се може усмерити на мере које би трајно решиле проблеме, попут мрежа за заштиту од града, или прерасподелити до те мере да би сваки пољопривредник добио осигурање уз захтев за субвенције. МПШВР већ ради на проналажењу модела пољопривредног осигурања, који ће бити добар и за пољопривредне произвођаче и за државу, видећемо колико и како ће то функционисати код нас, али чињеница је да овај проблем у пољопривредној производњи треба да буде решен, за шта су расположене и осигуравајуће куће и брокерске куће. Повећавањем броја полиса осигурања, цена ће се аутоматски смањити и сваки пољопривредник ће моћи да се осигура - процењује Николовска.

Како доћи до ниже цене осигурања?

Извршни директор „СН Инсуранце Брокер АД Битола“ Христо Кондовски каже да држава мора бити пружена рука између пољопривредника и осигурања како би осигурала што већи број пољопривредника. Објашњава да се већина осигураника налази у подручјима високог ризика.

- Највећи раст пољопривредног осигурања забележен је у Преспанском и Пелагонијском региону. Осигурање је тренутно прилично скупо јер се у оним областима у којима постоји осигурање често јављају временске непогоде. Држава мора да помогне диверзификацији и тада можемо очекивати нижу цену. Пољопривредници сада у просеку плаћају од 20 до 25 процената осигуране суме с премијом. То значи да ако процењена вредност осигуране имовине износи милион денара, полиса кошта 1 денара, а 250.000 процената покрива држава. Пољопривредници су највише заштићени од ватре, града, грома и олуја. То је основно осигурање, док је додатно осигурање које се додатно плаћа поплава и пролећни мраз од 60. априла до 15. маја. Они се сматрају додатним осигурањем јер су врло сигурни и имају висок ризик од настанка - објашњава директор брокерске куће преко које се врши 80% пољопривредног осигурања.

Кондовски каже да је део радног тела у Министарству пољопривреде и да тренутно радимо на новом моделу осигурања за пољопривреднике, односно обавезном осигурању свих пољопривредника који добијају субвенције, а има 60.000.

- То је препорука и Светске банке и ММФ-а. Накнада пољопривредницима за напуштање државе и пролазак кроз осигуравајућа друштва. Треба поздравити да Влада покрива 60% трошкова осигурања - закључује Кондовски.

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана