У више од 480 ваздушних напада у Сирији од свргавања председника Башара ел Асада, израелске снаге су гађале војне аеродроме, складишта оружја, укључујући хемијске, истраживачке и центре за електронско ратовање. Сиријски бродови су такође нападнути у близини лучког града Латакије. Како наводе израелски званичници, сврха ове акције је да се спречи да војна опрема, у тренутку када није јасно ко ће водити Сирију, падне у руке снагама у чије намере Израел сумња.

Сиријска опсерваторија за људска права (СОХР) са седиштем у Лондону саопштила је да је Израел „уништио најважније војне локације у Сирији, укључујући аеродроме и њихова складишта, ескадриле авиона, радаре, војне сигналне станице и многа складишта оружја и муниције на различитим локацијама у већини земаља сиријске провинције“. Израелски медији, позивајући се на високи безбедносни извор, описали су нападе као највећу операцију ваздушних снага у историји земље.

Развој и историјат сукоба

Током протекле деценије, Сирија се суочила са једним од најтежих сукоба у модерној блискоисточној историји. Почевши као део ширег таласа протеста у оквиру Арапског пролећа 2011. године, сукоб у Сирији се брзо претворио у крвави грађански рат, привлачећи пажњу регионалних и глобалних сила. Међу најактивнијим спољним актерима у Сирији је Израел, који је извео стотине ваздушних и ракетних напада на различите циљеве на територији Сирије. Ови напади су имали за циљ да ослабе утицај Ирана и Хезболаха, али су додатно дестабилизовали ионако крхку ситуацију у земљи.

Након почетка сукоба, Сирија се брзо поделила на неколико зона под контролом различитих актера. Док је већи део западне Сирије остао под контролом Башара ел Асада, северни и источни делови земље пали су у руке курдских снага, побуњеничких фракција и екстремистичких организација као што је Исламска држава (ИСИС). У таквом окружењу, Израел је видео прилику, али и претњу, јер су иранске паравојне снаге и Хезболах искористили хаос да се укопају у Сирији, постављајући базе и кријумчарећи оружје у Либан.

Голанска висораван

Голанска висораван је једно од најспорнијих територијалних питања у овом региону. Израел је окупирао Голанску висораван током Шестодневног рата 1967. и анектирао га 1981. иако међународна заједница, осим Сједињених Држава, не признаје ту анексију. За Израел, контрола Голана је стратешки важна јер обезбеђује војну надмоћ у региону и штити северне границе земље.

У светлу сиријског сукоба, израелске снаге су извеле бројне операције у тампон зони Голанске висоравни, изазивајући осуду арапских земаља и међународних тела. Према извештајима, израелски војници су ушли у зону раздруживања предвиђену споразумом из 1974. године, што су УН окарактерисале као кршење међународног права.

Хемијско оружје у Сирији

Међународна заједница осудила је употребу хемијског оружја у Сирији. Најпознатији инцидент догодио се 2013. године у предграђу Дамаска, када је гас сарин убио више од 1.400 људи. Овај догађај је довео до интервенције Сједињених Држава и Русије, које су заједнички успоставиле споразум о елиминацији сиријског хемијског оружја под надзором Организације за забрану хемијског оружја (ОПЦВ). Иако је Сирија званично предала све своје залихе хемијског оружја, бројне истраге су показале да су сиријске снаге наставиле да користе хемијске агенсе у сукобу.

Израелске операције су имале за циљ спречавање обнављања капацитета за производњу хемијског оружја у Сирији. Током ових операција, Израел је бомбардовао бројне објекте, укључујући истраживачке центре за развој наоружања, што је додатно повећало тензије између Израела и Сирије.

Међународне реакције

Акције Израела изазвале су различите реакције у међународној заједници. Сједињене Државе подржавају израелске операције, тврдећи да су оне неопходне за одбрану Израела од иранске претње. С друге стране, арапске земље, попут Катара, Саудијске Арабије и Ирана, осудиле су израелске нападе, тврдећи да су то акти агресије.

Уједињене нације су више пута апеловале на обе стране да поштују споразум о тампон зони Голана. Међутим, упркос упозорењима УН, израелски војници настављају операције у тој зони, правдајући их безбедносним разлозима.

Након пада Асадове владе, динамика сукоба у Сирији се драматично променила. Израелски стратези верују да би догађај могао да створи вакуум моћи који би могао да попуни Хезболах или друге паравојне групе. Због тога Израел често преферира политику „контролисаног хаоса“ која им омогућава да задрже одређени степен контроле над ситуацијом.

У будућности би се регион могао суочити са још интензивнијом геополитичком конкуренцијом. Русија, која подржава Асадов режим, покушава да задржи своје војне базе у Сирији. Иран жели да успостави „осовину отпора“ против Израела, док САД и њени савезници настоје да ограниче ирански утицај. Израел, с друге стране, користи прилику да ојача своју безбедност и спречи потенцијалне претње.