Хоће ли Русија, после победе исламистичких побуњеника у Сирији и бекства председника Башара ел Асада, изгубити два војна упоришта у тој земљи? Питање остаје отворено, а одговор се још не назире. Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је у понедељак (9. децембра) да је "прерано" говорити о томе. Руски медији јавили су да су исламисти који су преузели власт у Сирији, предвођени групом Хајат Тахрир ал Шам (ХТС), Москви дали гаранције о безбедности војних база. Нема потврде из других извора. Русија има две војне базе у Сирији – поморску базу Тартус на Средоземном мору, која је наслеђе Совјетског Савеза, и војну ваздушну базу Хмеимим, основану 2015. године.

„Тренутно се у Хмејмиму могу посматрати кретања транспортних авиона, али не у мери која би указивала на потпуну евакуацију“, рекао је Густав Гресел, бивши експерт истраживачког центра Европског савета за спољне односе (ЕЦФР). Руски бродови су тренутно у Средоземном мору „на маневрима“, али недалеко од Тартуса.

Верујем да Русија иза кулиса преговара о томе како да задржи базе у Сирији“, рекао је Гресел за ДВ.

„Ако би их напустили, већ би била у току евакуација.

Да ли је важнија поморска база у Тартусу?

Аустријски војни историчар пуковник Маркус Рајзнер сматра да је поморска база у Тартусу „стратешки важнија” за Русију, јер омогућава „распоређивање снага у Средоземном мору”. Ваздушна база Хмејмим била је потребна Москви да подржи Асадов режим против побуњеника. Али сада нема потребе за тим“, објашњава Рајзнер.

Британски политиколог Марк Галеоти, аутор књиге „Путинови ратови”, сматра да су те две базе „веома важне за руске активности на Медитерану и у Африци”.

Занимљиво је колико су брзо покушали да постигну договор са ХТС-ом“, додаје Галеоти. Не тако давно, руски министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је групу „терористима“, али је прошлог викенда Москва почела да их назива „побуњеницима“. Галеоти примећује да је тон Москве према исламистима у Сирији постао „много мекши“, чак и пре Асадовог пада.

Шта Москва може да понуди побуњеницима?

„Русија се вероватно нада договору са ХТС-ом“, каже Галеоти. Али шта Москва може да понуди? Побуњеници, иако имају подршку Турске, „не желе да буду турски пиони” и потребни су им савезници и односи са другим земљама, сматра он. Русија би у томе могла да одигра важну улогу.

„Руси су прилично цинични и прагматични, што даје могућност ХТС-у да диверзификује своју зависност од Анкаре“, додаје британски стручњак.

Он такође подсећа да Русија није само војно присутна у Сирији, већ има и блиске економске везе.

Бурцу Озцелик, експерт за Блиски исток у британском институту РУСИ, не верује да ће сиријски побуњеници брзо удовољити руским жељама.

„Велики је знак питања да ће ХТС пожурити да буде перципиран као савезник Владимира Путина или да да зелено светло за дугорочно руско војно присуство на сиријској обали Средоземног мора, посебно ако се има у виду да Асад је добио азил на руској територији“, оцењује он.

Она предвиђа дуге преговоре у којима ће регионални актери, Русија и Иран, „покушати да прилагоде своју спољну политику према Сирији“.

Куда ће руска војска из Сирије?

Ако руска војска напусти Сирију, макар и постепено, где би могла да оде? „Они немају добре опције“, каже Марк Галеоти. Према његовим речима, Сирија је за време Асада била веома зависна од Москве, а сличног места у региону нема.

Међу могућим опцијама често се помиње Либија, где Русија одржава контакте са генералом Халифом Хафтаром. На његовој страни су се борили руски плаћеници из групе Вагнер. Западни медији пренели су о наводној намери Русије да успостави поморску базу у Либији, а могла би да се налази у Тобруку, спекулише Маркус Рајзнер.

Марк Галеоти сматра да се ова опција неће брзо реализовати, јер тамо не постоји инфраструктура. Исто важи и за Судан, са којим Москва већ годинама преговара о поморској бази на Црвеном мору. Где год да оду – Либија, Мали, Судан – неће имати услове као у Сирији“, каже експерт.

Ограничени ефекти на рат у Украјини

Поставља се и следеће питање: ако Русија повуче своје трупе из Сирије, шта то значи за рат у Украјини? „Ако желимо да будемо искрени, ефекти су занемарљиви“, каже Галеоти. Према његовим речима, број трупа које Москва може да пребаци из Сирије на украјински фронт је безначајан.

„Добре вести за Украјину (из Сирије) су ограничене“, тврди Густав Гресел. Русија нема ни способност ни жељу да отвори други фронт док води свеопшти рат против Украјине.

„Украјина неће осетити опипљиву корист од слабљења Ирана услед израелских напада“, сматра експерт. Једина конкретна позитивна последица за Кијев могла би да буде то што „неки људи на Западу постају храбрији“, али могуће и то што „Путинова слабост оставља утисак на Трампа“, закључује Гресел.

Али и то за њега остаје отворено питање.

Извор: Деутсцхе Велле/ Аутор: Роман Гончаренко