Након што је бивши председник и члан Већа јавних тужилаца, Антонио Јолевски По истеку мандата унапређен је у Више јавно тужилаштво, без оцењивања, а најгласнији је био да је тужилаштво Ленче Ристоска неспособна да напредује у Вишем тужилаштву јер је била на породиљском одсуству, тужилац је пред Уставним судом оспорио оцену чланова Већа јавних тужилаца.

Конкретно, Ристоска је поднео иницијативу, а Уставни суд је на данашњој седници разматра у којој се оспорава одредба Пословника Већа јавних тужилаца, а односи се на оцену радног стажа јавних тужилаца за време њиховог чланства у Већу јавних тужилаца.

У иницијативи се наводи да је оспорена одредба у супротности са Амандманом КСКСКС Устава, чланом 7. Закона о Већу јавних тужилаца и члановима 36. и 62. Закона о државном тужилаштву.

Подносилац наводи да у току трајања мандата чланови Већа јавних тужилаца изабрани из реда јавних тужилаца не обављају јавнотужилачку функцију и не могу бити вредновани, односно не могу остварити „позитивно оцењено јавнотужилачко искуство“ у конкретном периоду.

-Тврди се да је реч о питању које се не може регулисати Пословником, јер првобитно није било регулисано законским прописом, па се оставља утисак да су чланови себи доделили право и корист коју им Законодавац није гарантовао. Ову погодност имају и сами чланови који по завршетку мандата у Већу јавних тужилаца напредују на више функције у државним тужилаштвима - наводи се у иницијативи тужиоца Ристоске.

Наиме, Ристоска оспорава да чланови Већа јавних тужилаца не могу аутоматски бити позитивно оцењени и унапређени након што постану чланови Већа.

У октобру прошле године, уместо да се врати у Основно јавно тужилаштво у Битољу, након што му је престао мандат председника и члана Већа, Јолевски је унапређен у Више јавно тужилаштво у Битољу.

Видео је недостатак посла код Ристоске на разним предметима, она није напредовала у раду, али је тражила да се он унапреди из основног у Више тужилаштво у Битољу и да се на њега примењују одредбе Закона о јавном тужилаштву и Пословника Већа јавних тужилаца, по којима би аутоматски био ни у годинама рада Суда на предметима, иако није био позитивно оцењен у годинама рада Суда на предметима.

Председник Савета, Душица Димитриеска затим је цитирао чланове Закона и Пословника који предвиђају да ће Јолевски аутоматски бити позитивно оцењен.

Чланом 36. став два, који предвиђа: „Ако је јавни тужилац био одсутан више од 2/3 времена за које треба да буде оцењен, неће бити оцењен за тај период. Период оцењивања почиње да тече од почетка по повратку јавног тужиоца на посао“.

Пословник о раду Већа јавних тужилаца дао му је још једну предност да буде позитивно оцењен.

„Мандат чланова Већа које бирају јавни тужиоци обухвата позитивно оцењено јавнотужилачко искуство, осим у случајевима предвиђеним чланом 35-а Закона о Већу јавних тужилаца.. С обзиром на то да није разрешен или да против њега није било дисциплинске мере, ако добије већину, Јолевски ће сигурно напредовати.

Комисија за заштиту и спречавање дискриминације утврдила је да је Јолевски дискриминисао тужиоца Ристоску и да је није унапредио јер је била на породиљском одсуству. Није јој се извинио и тужио је пред Управним судом.

Али и ту је потврђена одлука Комисије, односно да је Ристоска дискриминисан. Ристоска се два пута пријављивала, али није унапређена у Више тужилаштво, први пут зато што је била млада, а затим зато што је била на породиљском одсуству. Обе одлуке донете су након оштре критике тужиоца на рад Већа јавних тужилаца.

Тужилачка иницијатива је на дневном реду Уставног суда у периоду оштрих критика власти према правосуђу, током поступка за разрешење републичког јавног тужиоца, Љупчо Коцевски и интерпелације пет чланова Судског савета изабраних у Скупштини.

Иначе, на седници на којој је Јолевски унапређен, тужилац је добио и унапређење у републичком тужилаштву. Златко Биковски који је био један од три тужиоца против којих је покренут дисциплински поступак због непредузимања радњи у својству тужиоца 27. априла 2017. године, када се догодио „крвави четвртак“.

Био је тужилац у случају "Пут" за који је оптужен бивши премијер, Zoran Zaev и бивши обавештајац Zoran Veruševski о нелегалном прислушкивању, предмету у којем се судило њима и бившим радницима УБК који су разоткрили аферу противзаконитог прислушкивања. Тада је за скандал суђено бившем директору УБК, Sašo Mijalkov, али се случај још одуговлачи на судовима.

После свог претпостављеног, Јово Илиевски, изабран је за судију Европског суда за људска права у Стразбуру, а Биковски је једно време обављао функцију у Тужилаштву за кривично гоњење организованог криминала.

После дисциплинског поступка враћен је у беровско тужилаштво, али је сада тужилац у републичком тужилаштву.