Међународна организација за миграције (ИОМ) је у периоду од 1. априла до 30. јуна ове године анкетирала 270 миграната смештених у Транзитним прихватним центрима Винојуг и Табановце.

– Главне националности које су прошле кроз Северну Македонију у другом кварталу 2024. биле су држављани Сирије, који представљају 43 одсто испитане групе, затим марокански са 17 одсто и држављани Египта са 7 одсто узорка. Држављани Пакистана и Турске чинили су сваки по шест одсто узорка. Већина миграната у покрету су самци који се надају и имају за циљ спајање породице на жељеној дестинацији. У овом узорку 94 одсто мушкараца, а 77 одсто самаца. Две трећине (66 одсто) миграната који пролазе кроз Северну Македонију су старости између 18 и 29 година, наводи се у данас објављеном тромесечном извештају ИОМ-а.

Највише миграната (96 одсто) је у Северну Македонију ушло из Грчке, а 58 одсто је изјавило да им је лакше прећи границу, са просечном ценом од 1.600 евра по уласку.

– У другом кварталу године олакшице су смањене за 16 одсто, а цена граничног прелаза је повећана за 400 евра. Током интервјуа, 75 одсто испитаника је изјавило да су у земљи мање од пет дана, да је проток миграната који пролазе кроз Северну Македонију прилично брз. У земљи су сви испитаници изјавили да пешаче, а 57 одсто се превозило и приватним возилима. Тридесет одсто је живело у транзитним прихватним центрима, што је смањење од 24 одсто у односу на први квартал, а 8 одсто је спавало напољу или у напуштеним зградама, истиче се у извештају ИОМ-а.

Истраживања прикупљена у Републици Србији показују да је 89 одсто испитаника изјавило да у транзиту кроз Северну Македонију нису били регистровани код надлежних органа.

Извештај ИОМ-а заснован на интервјуима са мигрантима на територији Македоније смештеним у прихватним центрима показује да су они били у стању да издрже знатан стрес и тешкоће, а такође је истакао неколико ризика са којима су се суочили током путовања до жељених европских дестинација, пролазећи кроз Македонију. Када су се нашли на територији Македоније, углавном су им били потребни храна, вода, медицинска помоћ, као и перионице за одржавање хигијене.

- У другом тромесечју им је била потребна храна, вода и повећани капацитети за прање, углавном због пораста екстремних температура, што доприноси дехидрацији и разним хигијенским проблемима. С друге стране, због топлијег времена смањена је потреба за склоништем, што им омогућава бржи транзит кроз земљу и избегавање надлежних – наводи се у извештају.

Мигранти су навели Немачку, Италију, Француску, Грчку и Холандију као својих пет најбољих европских дестинација. Како се наводи у извештају, они бирају ове земље на основу атрактивних социо-економских услова које земља нуди, као и на повезивању са породицом, пријатељима и суграђанима који деле исту културу, језик и веру. Процедуре азила и безбедност су такође веома важни фактори за мигранте.