Реформе у правосуђу по мишљењу судија и тужилаца зависе од власти
Судско и тужилачко особље које је било укључено у припрему препорука и акционог плана за унапређење стања у правосуђу у оквиру пројекта који спроводи Коалиција „Сви за правично суђење“ изразило је задовољство што је њихов глас и њихов предлози су коначно саслушани, али остаје на извршној и законодавној власти како ће их спровести у циљу побољшања стања у правосудном систему. Правосуђе и правосуђе су годинама уназад изгубили поверење грађана, а судије и тужиоци сматрају да је крајње време да се оваквим реформама, у којима и они учествују као практичари, промени перцепција правосуђа као неефикасног и корумпираног.
- Ситуација је алармантна са недостатком судског и стручног кадра у судовима, одливом судске администрације, одржавањем судских зграда, па је неопходно предузети хитне мере за решавање ових ситуација које изазивају демотивацију и апатију судија. , чија је дужност да штити права личности и грађанина и остваривање правде у име грађана – истакла је председница Врховног суда Беса Адеми и додала да судови морају имати независан правосудни буџет да би да функционишу, а изостаје и дигитализација као важан сегмент у раду судова.
Пројекат „Унапређење учешћа заинтересованих страна у процесу реформе правосуђа“ финансира и подржава Амбасада САД у Скопљу, а америчка амбасадорка Ангела Агелер је још једном подсетила на подршку коју плаћају амерички порески обвезници и обавезу правосудних институција и влада.
- Сви знате да су реформе и већа транспарентност у правосуђу витални приоритет за напоре Амбасаде САД у Скопљу. Основа свих наших кључних приоритета леже у циљевима, надама и тежњама народа ове земље, па се захваљујем свима вама на учешћу у разговорима у доброј намери о томе како јачањем правосудних институција и повећањем њихове транспарентности вратити поверење јавности. Кажу "разговор је јефтин" и обично је тачно. Али тродеценијска америчка посвећеност владавини права, обуци судија и тужилаца, сарадњи са невладиним сектором, грађанима и званичницима у земљи, није јефтина. То кошта америчке пореске обвезнике пола милијарде долара. А акција је непроцењива, посебно када су те акције вођене храброшћу, интегритетом и стварном жељом да се служи у најбољем интересу земље и сваког њеног грађанина – нагласио је Агелер.
Она је додала да се поверење може вратити кроз транспарентност судских поступака и да све присутне судије и тужиоци имају своју улогу у испуњавању тих циљева јер је крајње време за праве реформе у правосудном систему, а не само још један документ који се потписује и оставља по страни.
– Судије, тужиоци, министри, посланици, представници цивилног сектора, па и дипломате морају да узму к срцу ове препоруке, да заједно раде на стварању стварних, темељних и трајних реформи правосудног система – истакао је амбасадор Агелер.
Како је објаснио Дарко Аврамовски, извршни директор Коалиције „Све за фер суђење”, део препорука је и да се промени пракса и приступ самих јавних тужилаца и судија у правцу побољшања ефикасности и брзине вођења кривичног поступка и владавина права.
– Постоје препоруке за промену начина вођења и вођења главних претреса и динамике заказивања и организовања, заправо свих радњи које се обављају на рочиштима за главни претрес. Промене у начину писања и саопштавања пресуда и оптужби, унапређење сарадње Државног тужилаштва са другим органима за спровођење закона као што су стручњаци, МУП, полиција и сви они други актери који имају утицај. Међутим, постоје и препоруке које се односе на законодавну власт, конкретно за конкретне законске измене, али и наравно оне препоруке које се односе и на извршну и на законодавну власт, а имају за циљ побољшање материјалне и кадровске попуњености судова и јавних тужилаштава. Не само са судијама и јавним тужиоцима, већ и са свим осталим стручним и помоћним особљем које треба да имају на располагању – истакао је Аврамовски.
У процесу консултација и припреме препорука за унапређење стања у правосуђу учествовало је 60 судија и јавних тужилаца.
Јавни тужилац Анита Топалова Исајловска је као један од проблема са којим се јавно тужилаштво тренутно суочава истакла недостатак људских ресурса, а њен колега Дарко Јакимовски из Удружења јавних тужилаца је нагласио да јавном тужилаштву тренутно недостаје преко 100 јавних тужилаца, а до краја године биће још један.
– Нова генерација са Судијске и јавнотужилачке академије дипломираће за три и по, четири године. Нема ни информатичара и сниматеља, зашто је за јавни оглас потребно познавање страног језика, услов који је рестриктиван и нема довољно заинтересованих, а иначе ретко користе страни језик у пракси. Сада постоји један записничар на четири јавна тужиоца и те ствари морају да се промене - каже Јакимовски.
Он је нагласио да нису предузети конкретни кораци у вези са дигитализацијом, већ се сами тужиоци труде да се повежу кроз систем интероперабилности, а мора да постоји сарадња са ревизорима, антикорупцијском комисијом и правосудном полицијом, па очекује нове измене Закона о кривичном поступку ради разграничења обавештајних података.
Судија Илија Трпков из Друштва судија нагласио је да највећи суд у земљи, Основни кривични суд, тренутно има 42 судије и председника суда, а потребно је 70 судија, док је од предвиђених 615 судских функционера само 247. .
- Сваки судија мора да одговара за своје суђење. Треба променити праксу заказивања рочишта, благовремено обезбедити сведоке, вештаке, а доказе у физичком или електронском облику брзо доставити противној страни како се рочишта не би одлагала. Такође мора доћи до промена у начину писања пресуда и оптужби. Требало би да буду јасни и концизни, а дешава се да постоји пресуда од 300 до 500 страница. Овде су нам и судије из САД указивале да треба да будемо експедитивнији и практичнији. Добро је спровести пилот пројекат на основу ових препорука да видимо да ли ће функционисати - рекао је судија Трпков и додао да се очекује да ће бити отпора реформама.
Препоруке које су данас представљене, као документ, биће коришћене у даљем заговарању. Из Коалиције "Сви за правично суђење" саопштили су да су заказали више састанака са представницима већине институција, као и струковних удружења запослених у овим установама.