Битољско народно позориште је у нову сезону ушло са мотом „Позориште је поново твоје“, а први изазов пред колективом и руководством позоришта је обележавање велике 80. годишњице.

Битољско народно позориште ових дана обележава 80 година од првог извођења на својој сцени. Велики јубилеј је изазов да се одржи традиција коју су успоставиле претходне генерације, али и прилика да се садашњи ансамбл позоришта прикаже у најбољем светлу.

Концептом и организацијом прославе јубилеја руководи Васко Мавровски, в.д. директора НУ Народног позоришта Битољ.

Којим програмом ће бити обележен велики јубилеј?

– НУ Народно позориште Битољ 14. новембра обележава 80 година од прве представе на македонском језику у слободном Битољу, једночинке „Ђоре Магаревски“ по тексту Владе Малеског, којом су ударени темељи овог најстаријег позориште у Македонији. У част овог великог јубилеја, својим представама угошћују наше колеге из Македонског народног позоришта, Драмског позоришта Скопље и позоришта „Џин” из Велеса.

Поред гостовања, спремамо и нову премијеру „Ђоре Магаревски – 80 година после“, а у завршној фази је и монографија „80 година НУ Народно позориште Битољ“. Припремамо и изложбу плаката и фотографија нашег пензионисаног мајстора звука, фотографа, графичара, јединог македонског аутора који је добио награду за најбољу музику на фестивалу „Стериино позорје“, Христа Бојаџиева, а уједно смо радећи на побољшању услова рада уз мале реконструкције просторија у целом позоришту.

У завршној је фази припрема сталне поставке свих награда и признања које је примило Народно позориште из Битоља, а која ће бити постављена у холу испред велике сале.

Главна прослава најављена је за 14. новембар, када би требало да буде премијерно изведена представа „Ђоре Магаревски – 80 година касније“. о чему се ради?

- За мене, као на чело ове установе, био је прави изазов да се вратим у историју и да после 80 година поново поставим представу којом је ово позориште почело свој рад. Фасцинантна је чињеница да су оснивачи овог позоришта само десетак дана након ослобођења одлучили да направе представу и да, како кажу у својим мемоарима, није било речи о уметничком делу високих уметничких квалитета, већ о подизању од завесе и овација публике почела је ера новог слободног позоришта у коме се говорило македонским језиком.

Теме дволичности, издаје, лажног патриотизма, којима се представа бави, нажалост, актуелне су и данас, можда више него икада, и то је вероватно пресудило у избору текста. Представу режирају три редитеља запослена у НТБ-у, сваки са својом верзијом и читањем ове једночинке, а све три представе повезује слична прича, дело наше драматуршкиње Биљане Крајчевске. У представи игра цео ансамбл НТБ-а и два глумца у пензији Соња Михајлова и Петар Мирчевски. Мислим да ће публика имати прилику да ужива у модерном спектаклу испреплетеном са пуно историје и савремених позоришних решења.

Битољско позориште је кроз историју са својом глумачком и уметничком екипом оставило снажан траг у позоришном животу у Македонији. Како садашња генерација наставља стопама својих претходника у позоришту?

– НТБ је увек био светао пример како треба да функционише успешна позоришна институција. Са више од 300 личних и колективних награда и признања, протекле генерације, посебно 90-их година, достигле су врх и сви ми имамо задатак да наставимо ту успешну причу.

Веома је незахвално правити поређења, али ја лично сматрам да ова нова генерација има велики потенцијал за репрезентативне наступе и мислим да ће нам се успех и бомбастичан повратак на врх десити када прави људи буду на правом месту на право време, а вероватно ће највише зависити од рада руководног тима и уметничког савета. Верујем у боља времена за позориште, уопште, и верујем да ће екипа НТБ-а у будућности дати озбиљне резултате.

Са којим мотом концептуализујете рад Битољског позоришта по преузимању руководне функције?

– Као „позоришно дете“, које је одрастао у Битољском позоришту поред мог деде Петра Стојковског Бабеца од 1986. године, и као руководилац културе последњих 15 година са својим „Бабец театром“ и фестивалом „Битолино“, имам увид у развој и проблеме са којима се позориште суочава. Када сам добио задатак да водим ову установу, прво са чиме сам се суочио била је статистика и посећеност, која је 90-их година била 560.000, а у последњих 10 година пала на 130.000 гледалаца.

Ови поражавајући бројеви су некако природно одредили правац у коме ће се НТБ кретати у будућности, а то је потпуна промена репертоарске политике и повратак публике у позоришне сале. Мој мото је „Позориште је опет твоје“, поново позориште са представама за децу и тинејџере, позориште у коме ће стварати македонски редитељи и драмски писци, позориште са представама из македонске народне драме, комедија, светских класика итд, тј. репертоар за све "од 7 до 77 година" (ова фраза је раније била исписана на плакатима НТБ-а).

Биће тежак и мукотрпан процес враћања публике која је већ издана, али мислим да смо сви дужни да уложимо све напоре да НТБ буде место где ће Биточани поново радо долазити, јер без публика не бисмо били ту где смо данас.

У Битољу постоји префињена и посвећена позоришна публика, која уме да препозна квалитет глумачких представа. Каква је међусобна комуникација између позоришта и публике?

– У Битољу је веома тешко „продати” позориште које не испуњава високе уметничке квалитете, веома је тешко створити уметност разумљиву и управљиву само малој групи љубитеља позоришта. Игнорисање захтева публике за извођењем одређене врсте представа и форсирање репертоара који садржи само неке нове и неразумљиве позоришне форме, које агресивно пропагирају своје политичке агенде у Битољу, довело је до потпуног губитка комуникације са публиком.

Процес остваривања нове визије позоришта за будућност „Позориште је опет твоје“ засниваће се на враћању комуникације са публиком и повратку народног позоришта, јер смо ми, пре свега, народно позориште и не позориште које припада некој квази елити.

У овом периоду Битољско позориште је имало неколико гостовања, премијера, али су на његовој сцени гостовала и друга позоришта. Колико је сарадња са другим позориштима и фестивалима важна у развоју позоришне куће?

- Сарадња са позориштима из Македоније и света једна је од најважнијих карика за правилан и брз развој НТБ-а. На нашу срећу, врата су свуда отворена и имамо прилику да директно комуницирамо са нашим колегама који су, као и ми, живот посветили позоришту.

У будућности желимо да ова гостовања претворимо у сарадњу и реализацију нових заједничких пројеката са позориштима и креативним екипама који ће донети свежину нашем ансамблу. Отворени смо за сарадњу и за будућност најављујемо неколико оваквих пројеката који ће се заснивати на дифузији креативаца и који ће се реализовати са македонским позоришним кућама.

(Интервју је објављен у „Културал пресу” број 255, у штампаном издању листа „Слободен песат” 9-10.11.2024.)