Разговор са Слободаном Таневским: Пионирски кораци у стварању модерног радијског израза у скопском етеру

Део бивше екипе првог независног радија у скопском (македонском) етеру са изложбом артефаката, докумената и фотографија у оквиру „Скопског лета“ у Куршумли-ану, обележено је 35 година од почетка и 30 година од затварања Радио клуб младих 100 “.

Први независни радио у македонском ваздуху "Цлуб 100", који је деловао у оквиру УСО "Орце Николов" у Скопљу, водио је тадашњи професор Слободан Таневски. Данас је главни уредник научно-технолошког часописа "Емиттер", који постоји од 1995. године, и предавач на ЕФТА Универзитету за аудиовизуелну уметност, али и после 30 година веже га свежа успомена на рад са омладином Радио "Клуб 100".

Која је била сврха и сврха изложбе у Куршумли-ану?

- У години када се слави 30. годишњица независности Републике Македоније, једноставно је настала идеја о постављању изложбе за први независни радио у македонском етеру - Радио за младе „Клуб 100“. Наиме, Радио младих постојао је тачно у вријеме када су се прије 30-35 година догодиле велике друштвене промјене, демократизација, плурализам, независност и нови почетак. Било је то време рађања новог поглавља у македонској историји, а део те новије историје био је Омладински радио „Клуб 100“, као сведок и учесник, али и као претеча и покретач одређених процеса, барем у област електронских медија.

Део тима некадашњег Омладинског радија „Клуб 100“ био је присутан на догађају у Куршумли-ану

Изложбом смо хтели да подсетимо на те пионирске кораке, ентузијазам са којим смо тада радили, узбудљиве догађаје и многе мале, али значајне „победе“ тима у виду новог радијског израза, необичне емисије или џингла , сопствена издања касета, техничко опремање са самоградњом неопходних уређаја ... Такође, с обзиром да је Радио зрачио само на територији града Скопља, природно је да је ова изложба била део „Скопског лета 2021. ".

Како је конституисан Радио младих и шта је у то време значило бити изван система емитовања тадашње Радио телевизије Скопље?

- Идеја за Радио младих настала је као резултат незадовољства тада једина два радија у Скопљу (Радио Скопље 1 и 2), где је било само неколико емисија са рок музиком и савременим радијским изразом (селектор диска, Радиоурнес, Соул Ралли ...). С друге стране, у комшилуку су већ постојале радио станице које су имале динамичан савремени програм са пуно рок музике. Овде, пре свега, мислим на Радио Београд 202, који сам редовно слушао уз помоћ велике антене. Тако сам постепено почео размишљати о стварању таквог радија, а коцкице су се сложиле када сам 1985. године запослен као професор на УСО „Орце Николов“ прве „циљане“ генерације електротехничара у електроници.

Затим смо за потребе практичне наставе купили неколико инструмената и визуелних помагала (грамофони, магнетофони, касетофони, микрофони ...) и негде у пролеће 1986. године предложио сам да се у школи оснује Омладински радио са неколико циљева: подстицањем и буђењем. креативност у младим људима, допуњавајући и надограђујући практичну наставу, али што је још важније - као покушај стварања новог модерног радијског израза који ће дирнути и ангажовати слушаоце на многим нивоима, са крајњим циљем да се постепено изгради професионални радио који ће бити у кораку са временом и потребама младих људи.

Омладински радио "Цлуб 100" био је покушај стварања новог модерног радијског израза који ће допрети до и ангажовати слушаоце на многим нивоима.

У почетку су сви били скептични да се тако нешто може учинити у школи. И заиста смо морали да решимо много изазова, прво правно, затим технички и програмски. Прво смо припремили репортажу о потребама, циљевима, техничкој опремљености, организацији и програмској концепцији Радија за младе. Затим смо морали да добијемо одобрења и позитивна мишљења од десетак институција и организација, да би нам на крају, на основу свих тих докумената, Савезна дирекција за радио везе из Београда издала привремену дозволу за емитовање.

Паралелно са овим процесом ишле су техничке припреме у којима смо моји студенти и ја направили мали радио предајник од само 2 вата и одговарајућу антену за њега, повезали смо све уређаје у једну целину у мојој учионици, која је служила као „студио“ , и почели смо са припремама радио преноса. Омладински експериментални радио "Цлуб 100" имао је свој први пренос у периоду од 25. до 29. маја 1987. године.

Морам рећи да смо, иако смо били независни и независни медији током читавог периода постојања, имали велику подршку Радио телевизије Скопље. Помогли су нам стручним саветима и донирали професионалну антену и два стара одашиљача од 10 вати (од којих сам саставио један исправан) и са њима емитовање у периоду 1989-91. У том периоду направили смо већи радио-аудио миксер, антену од 15 метара, уређај за студијску комуникацију и сигнализацију и мали студио са говорницом и режијом.

Практично, колико дуго и са којим тимом је радио радио?

- Радио је емитовано од 1987. до 1991. године. Прве две године биле су експерименталне, емитоване углавном пред крај школске године. Након добијања дозвола и техничког завршетка од 30.11.1989, радио је почео са редовним емитовањем. Екипа која је радила на радију била је састављена од ученика из тог времена, како из УСО „Орце Николов“ и других средњих школа, тако и из студената са више факултета. Тајне заната савладали су кроз рад, али и уз помоћ курса за радио новинарство и лидерство који су водили Љупчоо Димитровски и Драган Б. Костић. Сваке године било је укључено око 30 сарадника који су, понесени младалачким ентузијазмом, са необичном озбиљношћу и професионалношћу, путем радија преносили актуелна дешавања из свих сфера живота, а не само младима.

Радио је пратио догађаје и дешавања из свих области и сфера, а кроз одговарајуће коментаре, осврте, критике, анкете, интервјуе и разговоре са пригодним гостима пратио је пулс и ритам времена у којем је постојао. То су били дани када није било Интернета и до свих информација се долазило „ручно“, „копањем“ по многим књигама, лексиконима, енциклопедијама и часописима. Није било ни дигиталних плејлисти, већ се музика пуштала са плоча (винил), ЦД -ова, касета и касета.

Међу артефактима из рада "Клуба 100" је седам издања касета

Посебно је драгоцено што су ученици и студенти који су тада стварали радио, данас врхунски новинари, медијски радници, инжењери, предузетници и етаблиране личности који са поносом истичу значај тог периода и свог рада у Омладинском радију „Клуб 100“.

Како се први независни радио угасио?

- Наша амбиција и план је био да Радио младих прерасте у професионални радио са 24-часовним програмом и модерним радијским изразом. Била је то потпуно реална и остварива амбиција с обзиром на техничку и организациону спремност и квалитет реализованог програма. Али школа није размишљала у том смеру (били су задовољни повременим емитовањем), па су моји предлози за трансформацију Радија одбијени.

С друге стране, имао сам информације да ће на радију уследити демократизација и да се спрема неколико нових приватних радио станица, на шта је било јасно да се нећемо моћи такмичити са вишесатним волонтерским програмом. Уморан од свих дешавања и суочен са немогућношћу реализације креативних планова, одлучио сам да томе станем на крај и 20. јуна 1991. године „Клуб 100“ је имао последњи пренос са посебним колажним програмом.

Почетни предлог за изложбу артефаката дошао је од Тонија Манџуковског - Манџука, који је са Слободаном Таневским „копао“ по архиви бивших сарадника радија

На изложби је представљено око 20 табли са артефактима преосталим из рада МР "Клуб 100". Где сте пронашли артефакте 30 година касније?

- Почетни предлог за овакву изложбу артефаката дошао је од колеге Тонија Манџуковског - Манџука. Преко Фејсбук групе Омладинског радија упутили смо позив бившим члановима радија да „копају“ по личној архиви и тако смо дошли до одговарајућег броја докумената, планова рада, фотографија, текстова и снимака. Били смо и у теретани. „Орце Николов“, али нисмо успели да пронађемо предајник „Клуба 100“, али смо зато нашли оригинална врата студија („Врата која су отворила будућност“). Ако томе додамо седам касета из издавачког портфолија МР „Клуб 100“: компилационе касете „Демоскоп (1 и 2)“, радио драме „Полицијска прича (1 и 2)“ позоришне групе „Црв“ , као и албуми "Ремер" и "Македонски корени" "Звона", "Заједно смо лице" групе "Девиант" и "Ритуал и пепео" групе "Цлеројо", обриси изложбе су већ виђено.

На изложби смо имали мали концерт Деана Схкартова и Вентзислава Смакоског из групе "Цлермонт" и Влатка Каевског из групе "Циборг", који су подсетили публику на њихову музику, која је била део програмског и касетног издања Омладинског радија .

(Интервју је објављен у "Културној штампи" бр. 91, у штампаном издању "Слободне штампе" од 31. јула - 2. августа 2021.)

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана