Разговор са редитељем Гоцеом Цветановским: Филмска машинерија је попут лавине

Први играни филм „Дан жена“ редитеља и сценаристе Гоцеа Цветановског ући ће у фазу постпродукције, а са њим смо разговарали о процесу снимања новог филма у пандемији коронавируса.

Редитељ Гоце Цветановски проучавао је тајне филмског заната у Паризу. До сада је режирао око 20 кратких, документарних и анимираних филмова који су приказани на више од стотину фестивала. Крајем прошле године снимио је свој први дугометражни филм Дан жена, који је најављен као друштвено ангажовани криминалистички трилер.

Први играни филм „Дан жена“ снимљен је током пандемије. Како је протекло снимање и докле се иде, с обзиром да сте већ објавили најаву за филм?

- Снимали смо у октобру прошле године, баш када је број заражених почео драматично да расте. Али филмска машинерија је попут лавине - једном кад се покрене, врло је тешко, готово немогуће, зауставити се. Срећом, током снимања нисмо имали ниједну инфекцију, а редовним ПЦР тестовима и ригорозном применом протокола кода и мерама безбедности успели смо да пружимо пријатну радну атмосферу. Уживао сам у процесу снимања са свих могућих аспеката и са целим тимом је постигнута симбиоза, коју је тешко речима описати. Многе емоције су преливене, филтриране, комбиноване и дестилиране да би се добио коначни резултат на филмском платну. Монтажа филма је спремна, а постпродукција почиње ускоро. Познавајући себе као манијака за детаље, вероватно ћу филм снимити и сат времена пре премијере.

Познавајући себе као манијака за детаље, вероватно ћу филм снимити и сат времена пре премијере / Фото: Маја Аргакијева

Припрема сценарија за филм такође има своју причу. Практично, од када имате идеју и шта је било пресудно за одабир сценарија за „Дан жена“?

- Прва верзија сценарија написана је, односно довршена 2004. године, као моја теза. Студирао сам филм у Паризу у Француској и тада је прича била сасвим другачија, прилагођена тамошњим условима. Када сам се 2015. године вратио у Македонију, у кутијама свесака и свесака, наишао сам на скрипту коју сам искрено заборавио. Рекао сам себи да то прочитам и насмејем се о свом трошку, јер је 10 година за аутора јако пуно. Пронашао сам пуно аматерских грешака у том сценарију, али основна прича ми је и даље била занимљива. Тако је негде у мојој подсвести остало да овде треба нешто урадити, а неколико година касније, мислим да је било лето 2018, сео сам и написао нову верзију. Одатле је направљено још 28 нових верзија, а сада се током монтаже пише коначна верзија сценарија, за коју је Кубрицк рекао да је једино средство изражавања које је кинематографско.

Према сценарију, главну улогу игра истраживачки новинар, који разоткрива мрежу трговине људима и присилне проституције. Са којом намером сте снимили друштвено ангажовани филм?

- Да бих одговорио на ово, прво се морам вратити на други пројекат. Од самог почетка анимиране серије „Биби Талес“ убрзо смо схватили колики утицај она има у нашем друштву, тачније на децу, за коју се сви надамо да ће бити боља од претходних генерација, односно нас. Многи родитељи, као и баке и деке, хвалили су се да су њихова деца научила да читају са Биби или да су преко Биби и њених пријатеља научила још неке корисне ствари о свом развоју. Ова ситуација отворила ми је нове хоризонте у погледу мог рада и жеље за доприносом друштву, ма колико тај допринос био минималан. Мрвица за мрвицом - хлеб, говорили су старци. Наравно, сваки аутор има нешто да каже са сваким делом, али та порука се често изражава метафорама и другим суптилним облицима. Не знам да ли ће тако бити у следећим филмовима, али за „Дан жена“ сама тема је провокативна и нема скривених метафора. Само сам хтео да покријем тему која је присутна, али о којој се не говори, јер као и други прљави послови, постоје опасно високе суме. Сигуран сам да ће филм бити контроверзан када изађе, али по мом мишљењу, то је циљ уметности, да се никада не покорава никоме и ничему, да поставља питања и повезује неочекиване тачке у нашим можданим ћелијама.

Филмски сет за снимање „Дана жена“ / Фото: Маја Аргакијева

Обично филмски редитељи желе да сва своја знања ставе у први играни филм. До сада сте снимили неколико кратких, документарних и анимираних филмова. Како сте се осећали док сте снимали овај филм?

- Пре него што смо започели снимање, због свог претходног дугогодишњег искуства, наивно сам мислио да о снимању филмова знам више него што сам заиста знао. Али од првог дана суочио сам се са суровом производном реалношћу да је време новац. Имате толико сати дневно да забележите планирано, свако кашњење или промена има негативан утицај на буџет. Када сте у независној продукцији, обично цео тим и опрема долазе за врло мале накнаде или бесплатно, а некако ако немате буџет даје вам више слободе за рад. Међутим, мислим да сам сјајно обавио посао, наравно да су ми професионалност, посвећеност и ентузијазам читавог тима били од велике помоћи. Што се тиче услова рада, без обзира на пандемију, било би лепо направити неке измене и допуне Закона о филмској делатности како би се олакшало и рекао бих да се „хуманизује“ процес снимања, али то је друга ствар.

Уживао сам у процесу снимања са свих могућих аспеката и са целим тимом је постигнута симбиоза, коју је тешко речима описати / Фото: Маја Аргакијева

Пандемија коронавируса биће присутна и ове године, али планирате ли неке планове за премијеру филма?

- Човек сам акције и од новембра прошле године започели смо промоцију филма. Учествовао сам у „Вентана Сур“ у Буенос Аиресу, највећем филмском тржишту у Латинској Америци. Контактирао сам неколико компанија које се баве дистрибуцијом европских филмова. Наравно, филм треба да буде спреман или при крају, како би дистрибутери могли да процене уметнички и комерцијални потенцијал, али стекао сам идеју како тај свет функционише. Научено ћу применити на наредна два филмска тржишта - прво се одржава у Ротердаму почетком фебруара, у оквиру Међународног филмског фестивала, а затим на Берлиналеу у марту, на европском филмском тржишту. Надам се да ће се светска премијера одржати на неком од фестивала А категорије. С једне стране, журим да завршим филм, јер желим да га видим спремног, а с друге стране, такође желим да путујем на премијере, тако да ће светска премијера вероватно бити најраније на јесен.

(Интервју је објављен у „Цултурал Пресс“ бр. 65, у штампаном издању „Фрее Пресс“ од 23. до 24. јануара 2021.)

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана